Delo

474 Д Е Л О нама (песме, приче итд.Ј, затим више од половине његове књиге говори о дубровачкој књижевности до краја 18. века, о чему нема ни речи у Гавриловићевој књизп. ГТоповпћ обраћа главну пажњу на чисто књижевну вредност појединпх списа. а Гавриловић, поред тога, понегде опшпрније излаже садржину (на нр. живот Немањин од Ст. Првовенчаног, и биографија деспота Стев. Лазаревића од Константина философа), говори о композицији појединих дела (упоређује рад Ст. Првовенчаног и Доментијана, говори о писцима и композицији „Живота краљева и архијепископа српскпх“ ). Затпм Гавриловпћ даје скоро редовно биографске податке појединих ппсаца, чега код Поповића скоро нема. Поповић јаче наглашује везу српске књижевности са византиском него што то чпни Гаврпловић. Према томе с погледом на унесени матерпјал, Поповићева је нешто пунија од Гавриловићеве. Даље: Поповпћје својој књизи додао скоро потпуну библиографију о српској и хрватској књижевности, а Гавриловић је додао списак само својих радова Најзад да додамо још једну сличност: обе су књнге намењене и за уџбеник у средњпм школама. То Гавриловпћ пзрпком каже у предговору, а Поповић истина о томе не говори, али је његов^ књпгу Просветни Савет већ препоручио а Мпнистар просвете одобрио за уџбеник. Међутпм нп једна ни друга књпга не задовољавају потпуно школску потребу, већ би то могле донекле учинити обе заједно,јер се оне, као што се из наведеног упоређења види, донуњују у поеечем. Мала научна библиотека. — Изишла је пз нЈтампе 4 свеска „Мале научне библиотеке," која пзлази у Јагодини. У овој је свесци кратка студија д-ра Душана М. Суботића „Казна п њен циљ“. Суботић укратко говори о историји казне, о њеним врстама и примени п излаже принципе у данашњој правној науци о врстама и примени казне, да би се њоме '.постигао циљ. Ова је студија написана прегледно, стил је лак и јасан тако да је сваки може лако схватити. ^њиЈ^евност. Јауци са Змијања. — Изишла је пз штампе нова збирка књижевних састава Петра Кочића под натписом „Јауци са Змпјања“ (штампа српске штампарпје у Загребу, 1910, у 8°, стр. 83. Цена 1 дивар). У овој су збирци четпрц састава: „Змијање“, „Молитва“г „Вуков гај“, и „Кроз мећаву“. „Змијање“ п „Молитва“ управо и нису прпповетке. Прва је историја области Змијања како је сачувана у народном предању у том крају. Друга је, „Молитва", пзлив жеља потпштенога Србина у Воснп, а она друга два састава су праве уметничке прпповетке. „У „Вукову гају“ Кочић веома лепо и тачно црта бедан економски положај Срба у Боснп. Стари Вук, којп је од старости изнемогао, у младости је очувао п подигао један гај, којп је постао читава шума. Ова је шума чинила много корпстп целоме селу, али је спахија, на чијем је имању била, прода неком странцу, који доведе раднпке да је секу. Сељацп са старим Вуком одунру се томе, али пх жандарми „у име закона“, растерају пошто су неколицину убили. У причп „Кроз Мећаву“ црта судбину богатога Реље Кнежевића, кога је испочетка пратила срећа те је постао најбогатпјп човек у Змијању. Али га срећа наједаред изневери: угину му сва стока, помре му скоро сва чељад, п он оста једино са својим синовцем Вујом. Најзад и он и синовац му Вујо бедно свршише са жи-