Delo

Б Е Л Е Ш К Е 475 вотом у мећави која их претрпа снегом, кад су се враћали из града, куда су одвели једну краву да нродаду. Кочпћ је досадашњим својим радовпма доказао да је доиста даровит приноведач. Поред уметнпчких описа и духовитог цртања карактера, Кочић се одликује особито јаким иатриотским осећањем; управо оно се upoвлачи кроз све његове радове. Ои жпви п ради у Босни, где је народ у сваком погледу подчињен, принуђен да осећа како је усамљен и подцењен. А поносит је и тешко подноси подцењивање. Зато се осећа као Србин веома силно, жеље су му управљене ка ослобођењу и пропастп његовпх немилосних господара. Впше од свију то осећа Кочић; он најбоље и разуме огромну цену слободе, и он своме осећању, као и својој љубави према народу, даје израза у својпм приповеткама. Стога његове нриповетке не забављају само: оне читаоца Узбуђу1у и драже протпву непријатеља српскога народа. Није потребно нарочпто препоручпвати ову Кочпћеву књигу читаоцима „Дела“; њима су ранији Кочићеви радови несумњиво добро познати, и они су му свакојако најбоља препорука п за ову књигу. Ћир-Моша Абеншаам. — Из „Бранкова Кола“ оштампана је у засебпу књигу приповетка пок. Стев. Сремца „Ћир-Моша Абеншаам, или псторпја о томе како је Ћпр-Моша изгубно једну своју повластпцу.“ Ова је приповетка раније штампана у „Српском Књ. Гласнику“ (јуна 1902), алп је сада ионово штамиана „исправљена и допуњена, како је нађена у оставини песниковој(?).“ — Ово једна од обичнијих Сремчевих приповедака, да не кажемо лошијих. Опа је усиљена и у њој је Сремац хтео да да нешто шаљпво, да створп духовит заплет. који ће се опет шаљиво расплеети. А то му свакојако није пошло за руком. Да би му шала успела, он је црилично претерао у карпкпрању типа као што је Ћир-Моша, који хоће да иије кафу јевтнније од других и да је не илатп својим новцем већ туђим. А то, наравно, није нимало шаљиво већ неучтиво. Стога п келнер Наум није доскочио Ћир-Мошп шаљивим начином, већ онако како треба, кад је ко неучтпв. На ипак и ова се прпча може читати са неким задовољством, али које престаје чим се прича прочита — случај као и код већине Сремчевих приповедака. Нечиста крв. — Наш познати књижевпик Божа Стапковпћ објављује да је дао у штампу свој најновијн рад „Нечиста крв“. Неки делови овога рада нознатп су читаоцима „Дела“, јер су раније у „Делу“ штампани. Књига ће пзнетп око 13 табака на финој хартији а цена јој је за претплатнпке 3 динара. Претплату треба слатн писцу илп Диши Стевановићу, адмпнистратору „Полптпке“. Новимарство. Венац. — Изишла је п 3 свеска „Венца“, књижевног и омладпнског листа, ко.јп издаје и уређује Јеремнја Живановић, професор II београдске гпмназије. Досадашње свеске овога листа испунпле су обећања, којаје уредник дао у своме прогласу. Садржпна је ових бројева и разноврсна п занимљпва, тако да је омладпна стекла у овоме листу веома лепу н ногодну лектпру. Сем тога уреднпк је показао да овај посао потиупо разуме, а то је довољна гаранција да ће се лист одржатп на достојној впсини. Али да се лист одржи и да свој задатак може успешно вршитн, не стоји само до уредника, већ исто то-