Delo

Б Е Л Е Ш К Е 477 најумнпји у Боснп, којп ће оном потлаченом наролу давати потребну му духовну храну. Стога мп срдачно поздрављамо појаву „Прегледа“ u желимо му успеха. Уметност. Нове номпозиције. — Испдор Бајпћ, компознтор, дао је у штампу неколпко својпх нових радова за клавпр н цевање, под натппсом „Песме љубави“. Садржај је: 1. Била једвом ружа једна; 2. 0, дпвна сп! 3. Ала нешто да сам море... 4. Веруј да те љубим ; 5. Када гледам очп твоје... 6. Ала имаш чарне очи, дај да пх љубим ја; 7. Успаванка моме сиеу. — Албум ће изнетп 16 страна in 4°. а ради се у Лајпцигу (Breitkopf & Наrtl). Цена 4 круне. Раз,личмости. Словенски књижевнички конгрес у Софији. — Одбор бугарскпх књижевника у Софији већ је израдио нацрт програма за словенски књижевнички конгрес који he почети у Софији свој рад 27 јуна (ст. ст.) ове године. Седнице ће се одржати у дворннци Словенске Беседе. Поред осамдесеторпце правних представнпка са последњег конгреса у Прагу, 1904 г. одбор спрема и списак појединпх лица која ће такође бпти позвана као књижевнички представнпци респектпвних словенских племена. — Конгрес ће имати да разрађује и утврђује овај програм: 1. Садашње стање јужно словенскпх држава; 2. Словенска Банка; 3. Словенска Изложба; 4. Организацпја свесловенског Научарског Конгреса; 5. Суделовање словенских научара на свесловенским конгресима; 6. Узајамност између словенских и научнпх завода, као п утврђивање научне основе на словенским школама; 7. Органпзација словенскога књижарства и односи између словенских позоришта и других уметничких завода; 8. Издавање једне словенске књижевне п научне енцпклопедије; 9. Издавање антологије п каталога популарних словенских дела, подесних за народне библиотеке: 10. Адресар свих словенских политичара п научара, као и књижевних корпорација и најзнатнијих словенскпх књпжевника; 11. Органпзацнја рада за свесловенску узајамност; 12. Специјални течаји за словенске журналпсте и издавање једне ревпје о њпхову раду; 13. Организација друштва словенскпх туриста; 14. Трговачки саобраћај између поједпних словенских земаља п држава. Железничко питање на Балкану. Питање о грађењу балканских железница, а нарочито железнице од Дунава на Јадранско море, занима веома не само политичаре на Балкану, већ и политичаре у осталој Јевропи. Скоро свакп дан се у јевропској штампи појави чланак о тој ствари. Тако је о томе написано огроман број чланака и економно-полптпчких студпја у јевропскпм новинама п часописпма Пред нама је кратак чланак о томе питању, који је д-р Алберт Калеб, приватни доценат женевског университета и професор трговачке академије у Лозани, објавио у париском часопису „Correspondance d’ Orient“, под насловом „Железничко питање на Балкану (La question des chemins de fer dans les Balkans). Овај ce чланак не одликује неким новим погледом на ово иитање, нитп нам даје нове податке за историју његова развпћа. Он је пнтересан највише стога што је укратко (на свога 3*/2 странн) изложио суштину тога питања, групишући згодно факга која су нама иначе довољно позната, а која, можда, његови.м читаоцима u нису. У члан-