Delo

478 Д Е Л 0 ку се констатује да на Балкану постоји економски, а отуда и политички, сукоб јевропских сила, које се међу собом боре о превласт. Ово ривалство великих спла не допуп та слободан развптак, ни економски ни политички, балканских народа, и стога се никакав њихов план не може остварити, док прво велике силе не кажу своју реч. А како опет велике силе не могу да се сложе, нпједно знатније питање, које се тиче балканских нарсда, не може да се реши. Што се тиче железнице Дунав—Јадранско море, јевропске су се силе поделиле у две друпе. У једној је Аустрија са Немачком, а у другој Русија, Енглеска, Француска и Италија. Турска није ни у једној групи. Она није још начисто с тим далије њој у интересу та жељезница или не, а од ње највише зависи грађење жељезнице, пошто она мора прећп и преко турске територије. Писац овога чланка мисли да Турска нема разлога да се противи грађењу ове железнице, пошто би она и Турску бранита од Аустрије, од које се њоме хоће да бране Бугарска и Србија. Нарочито Турска треба да штеди балканске Словене, особито пошто јој је и из Београда п из Софије дато довољно гаранције, да савез између Србије и Бугарске није наперен против интереса Турске. Србија, Бугарска и Црна Гора треба да образују уставу немачкој „светској политици" (Weltpolitik), а то Турској само може од користи бити. Економске прилике у Црној Гори. У истоме броју „Correspondance d’ Orientfc (од 15 марта ове год. п. н.) написао је Рожер Верије (Roger Verries) кратак чланак о „економским приликама у Црној Гори“ (Le Montenegro economique). И овај чланак не износи, бар што се нас тиче, ништа ново, али се и он одликује тиме што је укратко и збијено. али ипак јасно п прегледно, изложио све што је знатније о економским приликама у Црној Гори. Чланак је тако пун да би тешко и који од наших позпавалаца Црне Горе пмао што знатније да дода. Етнографија, географија, државно уређење, — све је то кратко ијасно изложено на две стране. 0 земљорадњи, сточарству, индустрпји и занатима, трговини трговачким артиклима и трговачким везама, комуникацији и.тд. на страни u по. Писац, како се чини, добро познаје Црну Гору, те је његово излагање тачно. Стогодишњица Доситеја Обрадовића. — Српска Књижевна Задруга, која је узела на себе да организује прославу стогодишњпце смрти Доситеја Обрадовића, сазвала је за 12 фебруар конфербнцпју књижевнпка и представника књижевних и хуманих установа, на којој је расправљано питање о потреби и начину прослављања ове стогодишњице. На тој је конференцији одлучено да се изабере један одбор који ће саставитп план за ту прославу. Решено је да у тај одбор уђу представници Министарства просвете, Академије Наука, Универзитета Српске Књижевне Задруге и скоро свију других друштава у Београду. Сем тога, по предлогу председника конференцпје, г. Стојана Новаковића, одлучено је да прослава не буде на дан смрти Досптејеве, 21 марта 1911 године, пошто тај дан пада тада у пост пред Ускрс, већ на Духове; а да се 21 марта одрже парастоси по свима српским црквама п предавања о Доситеју по свима српским школама. Наша просвејтна политика. — Нроф. Милан Ћуковић оштампао је из „Рада“ у књижицу свој чланак „Наша просвјетна политика" (Мостар, 1910. Штамиарија „Н»род“, у 8°, стр. 16).