Delo

74 д е л о А релнгија је једна животна моћ, а не једна узгредна чињеница у духу и историји човечанства. Само онп могу алармирати свет о њеној предстојећој смрти, који више воле да пророкују о ономе што ће наступити, но да испитују стварни људски живот онакав какав је он био у прошлости и какав је у садашњости; јер ко проучава људски живот у прошлости и садашњости увидеће, да религија није постала жељом и вољом људи као секира, рало или перо, но да је она нашла или снашла човека пре него човек њу; пре него што је човек и помислио на религију, она је била у њему. Од куда је она дошла, питаће они, који на своје сопствено питање имају већ спремљен одговор; но и мп ћемо њих нешто упитати, па ако нам одговоре, одговорићемо тада и ми њима. Од куда у човеку воља за живот, или, од куда симпатија према лепом или добром? Одговором на ово наше питање ми ћемо у исто време одговорптп и на своје. Ко проучава живот људски, тај ће моћи увидети да творевине религнје нису постојане, но да су, као и све творевине људске душе, изложене непрекидној промени, непрекидном корегирању или често наизменичном прогресу и декаденцији. Безбројне творевине религије пропале су, изумрле. Читави многобожачки пантеони леже по нашим музејима исто онако мртви као и материјал из кога су истесани. Небројена светилишта преорана су, небројене култусне форме потиснуте, небројена веровања деградирана. Но за то религија, као творачка моћ човекова, није мртва но жива; она је и данас исто онако животна и моћна као и негда, само што се опа данас друкче произноси и изражава него ли негда. Кијевски Перун са сребрном главом и златном брадом, рујански световид са четири главе под једном капом, олимпијски Зевс и египатски Озирис, Шеол и Нирвана, Валхала и Адес, пагоде и храмови, жртве и обреди, све су то творевине религије, које су делом пропале а делом још и данас живе прилагођене и асимиловане новим религијским творевинама. Но моћ, која је те творевпне у свет донела, одржала се кроз сва времена и све промене као и носилац те моћи — човек. Ова моћ човекова, религија, није један елеменат душе да се иослужимо старом терминологијом психологије — но резултат спајања два таква елемента. Мисао и осећај уједињени чине религију. Но не свака мисао и не сваки осећај; јер