Delo

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 77 Његош био велики љубитељ култа, он бп лепоти природе несумњиво посветио један опширан и врло опширан култ. Најлепше и најнежније слике употребљује песник, кад хоће лепоту прпроде да изрази: Природа се сваколика пита Сунчанијем чистијем млијеком. (Горски Вијенац) Нрирода је као најлеиша невеста, која сама себе раскошно кити и облачи, да се што лепша, што дичнија покаже „пред очима свога владаоца“. У њеном „цвијетном лону“ седео је песник често, занет дубоким мислима, запиткујући своју „шчедру матер“ природу: „рад’ чеса је творац сатворио? „ради л’ ђеце своје многобројне? „алп ђецу за ње удовољства? ,,ал’ обоје једно рад’ другога? Одговор мајчнн сину се никако не свиди и он се онда жали: „Но времена питателница ми, „окићена цвијетним временом, „окружена сунчаним зракама, „али власе цвијетне плетући, „бисерном их росом насипљући „при игрању свјетлокосих звјездах, „да дичнија на јутро изиде „пред очима свога владаоца, „на сва моја жарка љубопитства „смијехом ми одговара њеним. (Луча Микрокозма) Природа је увек млада, свежа и насмејана. Она је лепа не само посматрана у целини но и у деловима својим; њена тоалета је најбрижљивије и у ситницама уређена: Најмањи те цвјетак слави Ка’ највишег свјетлост сунца! (Цетињски иустињак) Све је од најмањег до највећег тако чудесно формирано само за себе и тако изванредно хармонично подешено у вези