Delo

84 Д Е Л 0 Божанска поезија обухвата све и обнављава све. На кристалном шатору, који прекриваше небесну сферу, указала се нашем песнику извајана „свемогућа поезија Творца, „окружена круном творенија“. Идеја ноезије, која је прва после идеје времена, има владу над свим, пошто она и ствара све. Зато је она свемогућа. Њена круна јесте круна стварања, т.ј. њено опредељење и њен циљ састоји се у стварању, или најкраће: поезнја је само стварање^ као што се и обратно може рећи и као што то песник на другом месту обратно и каже. Под круном поезије налази се све, што је у биће позвато.. Песник овако продужује: „Све красоте, које биће има „И ум творца сјајни беспредјелнП „Које види у царство свјетлости „Под том круном бјеху окружене, „На том лицу бјеху изражене „У сјајности светог савршенства“. (Л. М.) — Поезпја, све је поезија — могао је Његош узвикнути као премудри старозаветни песимиета: таштина, све је таштина. Па како је све поезија и како је Творац света велики ноета^ песници се, наравно, највећма приближују Богу, јер је њихово занимање номинално исто што и Божје. Они не испитују као што чине научници, они проничу у дела Божја и сами спонтано стварају. Научник посматра из даљине природу и описује је; песник стаје раме уз раме са стварајућим силама и сам с њима дела. Научник је хладан и трезвен, он све хладнокрвно са неповерењем, често цинизмом, посматра и класификује; песник је полу-бог, демиург, који ствара или кроз кога Бог ствара. Песник је надчовек, који је луда у очима обичног света, јер обичан свет не мисли о звездама, но о хлебу. Обичан свет живи од хлгба, и све друго је за њ споредно; песник пак живи и од свега другог више но од хлеба. Разлика је огромна. Отуда није ни чудо што је обичан свет с песнпком непомирљив. Отуда и гнев владике-песника према „будалама“ — а то је једна јака странка у свету — у чијим су очима песници луде.