Delo

РЕЛИГПЈА ЊЕГОШЕВА 87 уметничким појимањем света он је био сав надахнут. То у осталом и јесте прва одлика правога песника, да природу схвати као уметност. То обичан човек не види. Но ако песник није у стању да видп оно што обичан човек не види, онда ту нема ни поезије ни песника. Његош управља свој дух стално на посматрање целине природе. II за њега је један цвет леп, но лепота то је природа. Један цвет је један тон, једна звезда је слог, тек један сунчани систем је реч. Премда је и цвет за свој рачун цела песма, премда је и звезда то исто, а један сунчани систем то исто мало друкчије! Но све је то ипак подређено једном вишем, цео свет је један бескрајни низ концентричних кругова. Тамо где људи виде само један круг, песник впди још стотине уписаних и стотине опнсаних кругова. Голо око гледа једну капљу воде, где око с мпкроскопом види цео океан. Очи правих песника снабдевене су од природе микроскопима, зато оне виде дубље и прецизније но обичне очп. Оно што су очи Његошеве прво виделе, кад су погледале но овом пространом свету, јесте жива лепота природе, т.ј. лепота која се састоји у хармонији изатканој од живих бића. Природа је савршена уметност, савршена поезија, понављамо ми, јер то се свакога дана и сваке ноћи понављало у духу надахнутог поете. II не само да је дух ове природне поезпје жив у мртвој љусци, као што је то случај у људској поезији, но и та је љуска жива: форма, речи, слогови, гласови, све је живо. Жива хармонична природа прво фрапнра дух Његошев. Сва природа живи. Она живи и умире и опет живи. Животје велики победник, који и у јутарњем освнтку и у свечаном акшаму корача у младићској лепоти и тријуфу. На равнинама неба и пространства царује вечпти Мај. Д-р Ник. Велимировик НАСТАВНБЕ СЕ