Delo

Б Е Л А Ј Кад је, погнувшп се готово до земље, изпшао пз кућњпх врата и, по обпчају, застао пред изваљеним прагом п псправио се, заборавпо је, по несрећи, три пут се прекрстити. А то никако није на добро слутило, нити је било по „христијанском закону u одредбама божијим.“ До душе присјетпо се доцније и, да надокнади, почео се непрестано крстити кад је подобро одмакао улпцом, али, на жалост, било је већ касно: ако се човјек не прекрсти одмах, на кућњем прагу, значи, да му тога дана неће нешто издобрити. И сиромах Јово поче се сам на се жестоко љутпти и, мргодећи се, готсво одмах хтједе одлучити, да се поново врне кући те да данас никуд и не пзлазп из ње. Али како ће се враћати, кад је синоћ поједен сав хљеб, а за данас је обећао дјеци донијети барем три чптава сомуна? Ако се, дакле, поврати, онда о сомунима нема ни говора п његова роћена дјеца ухватиће га у прпјесној лажи, а он жив нипошто не би могао допустити да га они назову лажовом, јер, бпва, у том случају, не би га више ни „почптовали“ како треба, нити би им више, у вече, могао држатп обичне „поучителне“ предике о тешким и смртним греховима, којих је било неколпко, а међу њима су најкрупњп: лаж, лупештина, куђење ђевојке, те ако неко омрси петак и српједу илп се не иомоли Богу за здравље „свпјетле Русије“ ... Е шта је могао друго, него кренути даље u прихватити за посао, па шта се десило да дееило ?. . „Посао“ Јовин нити је био тежак, нп голем, ни заплетен п, по срећи његовој, зато му нпје требало никаква капптала, ни снаге, ни памети. Он ништа друго ни радио није, него од гранисунца до мрклога мрака ишао по разним бунпштима,