Delo

90 Д Е Л 0 За чудо, на јутрошње јутро, бојећи се зар каква баксузлука, Јово не хтеде, по навици, најприје поћи по махалама. Одмах кроз уске, крпвудаве улице окрену према Неретви и поче тумарати по стрменитој лијевој обали њезиној. Испод кућа оних, великих и малих, што на Неретву гледају, испод мрких зидова авлијских што се, напукнути и обршљањени, испупчпли и накривили, одавно спремни да једном посрну, стојале су увијек читаве гомиле буништа, — избачена из кућа, — и спуштале се право до Неретве, која их је годинама и годинама непрестано поткопавала, па ипак захваљујући вриједним комшијама, све до дана данашњега није успјела да их потиуно поткопа и уништи. Буниште ово Јово је увпјек називао својим мајданом и, обично, сваког јутра могао је ту накупити по врећу, а кадкада и по двије, и костију и крпетина. И, макар што није имао никакве тапије нп декрета каквог, којима би потврдио своје право власништва, ипак никоме није дао да се корпсти тим мајданом и неколико пута имао је љутог боја са троје-четверо дјечурлије, гонећи их и одбијајући одатле. Као и сваког другог дана, тако и јутрое: Јово се мало исправи и најприје погледа по свима гомилама, да отприлике, процијени колико ће му бити прнхода и колико ће бити носла ? По лијено, лагано узе врећу и, влачећи је но земљи, поче купити некакве рогове, дроњке и трпати их у њу. — Све ми се чини, да ме неки безобразник иокр’о ноћас, — прогунђа љутито, пошто је нрешао читаве двије гомиле, осврћући се и загледајући у нечије стопе, које су се јасно расиознавале по буништу. — Лупеж некакав ударио и на моју сиротињу, часни га крс’ утук’о и губа га жестока губала.. . Бездушник!.. Затим покупи још неколике кости, разгледа их, па, спустивши у врећу, сједе и поче замотавати цигар. — Јусико ће ме и данас преварити, — рече замишљено, пипајући се ио дубоким џеповпма п тражећи кресавицу. И данас ми неће ни поштено измјерити ни поштено платити... Хм... Познати Чивутин Јусико, — коме је продавао и кости и крпе и сву робу своју, — био је ваљда једини човјек у у варошп, којега је Јово називао својим жестоким душманином и био тврдо увјерен да га вазда вара, и да увијек криво мјери