Delo

Б Е Л А Ј 91 и процењује. Зато се и заклињао непрестано да ће га оставити п иреселити другоме и, иоред свега тога, нити га је икад остављао нпти тражио другог муштерију. — Закин’о ми је за пошљедњих десет дана, најмање десет гроша, — опет поче рачунати, одбијајући димове и пуштајући их кроз рпјетке, чађаве бркове, — а за десет гроша мог'о сам купити двадес’ сомуна... И закинуће ме посигурно и данас — ето опет два сомуна, иа сјутра — ето четири, пресјутра — ето шесћ .. Кајиш лп му његов, оде товар сомуна за месец дана 1.. Рачунајући и разговарајући сам са собом, — а имао је обпчај да често сам са собом гласно разговара, — Јово се озбиљно наљути и, одбацпвши цигар, из све снаге удари ногом по буништу, замишљајући ваљда да је и Јусикпна глава ту пзбачена. Изненада, испод ноге му, тупо одјекну нешто п у петп осјети чудноват бол као да је лупио у канат или у сандук какав. А то га још више распали и, из освете, удари снажније. И сада готово јаукну од бола и бржебоље поче отресати ногом, као да је, тога часа, из пламена извадпо. — Који је ово ђаво?.. Шта је ово?. — узвикну зачуђено, са искривљеним лицем, па се лагано примаче оном мјесту гдје је ударио и голим рукама поче разгртати буниште. —- Ихиип! — отегну још блесавије, опазивши како је испод буништа почела провириватп мала, четвртаста, дрвена чекмеџа, извезена по средини, а по крајевима окована танком, шареном тенећом. — Боже помози и пречиста мати Богородпце! — поче се крститп Јово, уплашено се обазирући на све стране, и поче све брже чепркати. — Ако је маштанија, помилуј Боже; ако није, иомози Боже !.. Пошто све рашчисти и рашчепрка, извуче чекмеџу из бунпшта, пажљиво отресе сву земљу и сметње које бпјаше нрпонуло за њу, па је спусти преда се и, још једнако зачуђен, ноче загледати. Била је то заиста и лијепа и згодна чекмеџа, онака, какве обпчно трговцп држе у својим дућанима, поред шплте, и која им служи мјесто касе. — Хм, — нрогунђа полугласно ирибирајући се мало, па, како је бпла отворена, подигне поклопац и привири унутра. — Хм... Све сами неаквн тефтери п хартије неакве!... Ништа више!.. Бог зна ко је и зашто је овђе оставио I..