Delo

РУСКА КЊИЖЕВНОСТ И СТУДЕНТИ Пранијонски мравић дошао једне вечери, сав усплахирен својим родитељима, и испрпчао им шта је тога дана доживео „Играло се нас неколико на сунцу, кад одједном опазимо да. нам се приближује страховита нека животиња коју ни један од нас још није видео. Очи јој сијају као ватра, уста разглавила као да ће целу шуму прогутати, а од великог, жуто-црним пругама ишараног трбуха помрачнло се сунце над нама. Но чим нас је опазила страшна жпвотиња, успори корак, опрезно стаде дизати своје страховите шапе и нређе преко нас не учинивши ни једном од нас баш никаква зла. — Мало затим испаде из густиша још чудноватија животиња. Корача усправљено на стражњим ногама, предње јој висе у ваздуху, и на њима неке ствари које у шуми још никад писмо видели. Ишла је мимо нас, и можда нас не би ни опазила, да нисмо, унлашени од њеног тешког корака, стали да бежимо на све стране. Чим нас је спазила, окрене нама, стиже нас, и огромном својом шапом, много већом него у оне прве животиње, згњечи и поби скоро све моје другове и оде даље. — Реците мн сада, драги родитељи, јесте ли и ви тако што доживелн и како се зову те животиње?“ — „Она прва зове се тигар", рече стари мрав, „крволочна звер која кида и цепа веће и себе сличне животиње, али нама сићушнима никада зла не чини. Од њега се не бој! А она друга, оно је човек. Од њега бежите сви у свако доба, јер човек је горн од тигра!“ Та прпчица, то су мала враташца кроз која сам, тако рећи још у детињству, ушла у чудно и неслућено царство руске књпжевности; и од тога времена непрестано је преда мном питање: шта је и какво је то руско друштво, и шта је н каква је та руска књижевност? Руско друштво! „Ево један млад човекд