Delo

430 Д Е Л 0 сиромашки одевен и нежних црта у лицу, убица старе зеленашкиње, имитатор Наполеонов, студеит који своје школовање није завршио, име му је Раскољников. Па онда један медицинар, који је својим секцирским ножем и својом скепсом вадио утробу мртвим жабама и мртвим философима, нихилист Базаров. Па онда пропали племић и филозоф који оре њиву, Николај Љовин. Па онда као девојче стидљиви млади пријатељ човечанства, Аљоша Карамазов. Па онда његов брат Иван, Иван који је ирезирао људе и имао дубоку савест. И најзад, најнеобичнији од свпју, човек из подрума, са уснама искривљеним од пакосних трзаја, са очима пуним љубави какву још људи нису познали, са тешким погледом епилептичара, некадањи присталица Петрашевског круга и робијаш, нешто средње између реакцианара и терористе, пола ђаво пола светац, Федор Михајловкч Достојевеки“. Федор Михајлович Достојевски, руски „всјечеловјек“, па онда гомила руских „њет-человјека“, па онда још пуно сакатих и претераних људских облика, којима нигде нема сличних. Руска природа је пуна суровости, магле и досаде, и домовина руског човека нема много привлачности и дражи. Руска држава и руске владе са „охранама“ и срамним именима Мељикова, Суђејкина и Азјова, то је тиранија којој су друштво и грађани жртве. Али руски човек је ипак пронашао дау животу има нешто одвратно и страшно, што се пред другима још и може сакрити, али пред самим собом не. И зато се „сваког годишњег доба мења земља, али тон замишљености и чежње, тон разнежености и туге оетаје исти“. Зато Руси непрестано питају: зашто у животу има тако много непојмљивога; зато пију толику вотку; зато певају тихе и невеселе песме; и зато у њиховој борби за ослобођење има толико мистерија и атентата. Мрачни као демони. милостиви и сурови као природа, болесни и тужни као јесен, а добри и свети као Христос. Цео свет је буржоазија, само Руси нису буржоазија! Его у томе лежи све. И зато што нису буржоазија ушли су у душу света и стоје изнад живота и људи, и чисти су и свети и кад се ировлаче кроз блато живота, и кад гледају Богу и небу у очи. II зато што нису буржоазија ишчупали су сујету и лаж из човека, и унели у њ сумњу и апстракцију која иде до пропасти. II зато што нису буржоазија носе у себи ђавола страшнијег од Луцифера, Сатане и Демона, и дижу човека мучећи га. II зато што нису