Delo

Д Б Л 0 балансира и срећу и несрећу. Херојски је и племевито је редуцирати себе на једну унутрашњу тачку, и претварати свако спољашње минус у унутрашње плус. — Руска скрушеност, као философија и морал, није ни много ни одређено утицала; бар на неруске студенте. Вреле њихове главе не трпе ударце без реванша. Много се студентске вике и ларме просуло око тога, зашто је руски човек увек готов да страда а да не проклиње људе и не ружи Бога. Али има један моменат кад и најнепомирљивији спуштај.у заставе, сагињу главе и ћуте. То су Живе Мошти Ивана Тургењева. Као што се из куће, у коју је зараза ушла, разбегну људи, тако се из душе узете, полумртве лепотице Лукерје иселила свака радост човечја. Раскрстила је с људским и земаљским, страдањем се посветила, у светачкој скрушености не осећа завист ни према оној срећи која је њој из срца ишчупана, не досађује Богу молитвама јер не прецењује своје страдање, и — живи мртвац — пева, не би ли ублажила утисак ужаса на свога здравог и сретног посетиоца. Патња је изрешетала земаљски живот, и свугде просијава светлост смирености која те још живе мошти чува од трулежи и црви. Руски човек већ самим својим рођењем, и у читавом свом свесном п несвесном бићу доноси осећај неке опште човечанске одговорности за све што се збивало и што се збпва међу људима. После афере срамног издајства шпијуна Азјова неки револуционари су пали у меланхолију и свршили самоубијством. Свака помисао и замисао филтрира се код њих кроз неку дубоку савест која све зло овога света узима на себе. Арцибашевљев милионар не пропадау ствари због спољашњих животннх фаталитета; него пролази кроз катастрофу конфлнкта. своје савести и свога личног живота у ужем смислу; катастрофу сукоба између савести и осећања свих оних кривица које богаташ као такав извршује. Руска ова савест добива готово неки мартирски колорит, кад се суочи са модерним назорима којп стежу граиице човечје одговорности. Тврди се да догађаји већином долазе сами од себе, поводом неких спољашњих или унутрашњих сила којима ми не господаримо, и да смо због тога најчешће средство, а не аутори догађаја. Руска дума, која све слути, слутила је и ову хуману теорпју, и праштала је, разумевала је и волела је грешнике, али није могла да не осећа бол што се све дешава. Из тога се родио нов облик сажаљења и сапатништва; скидала се лична одговорност са појединца, а