Delo

РУСКА КЊНЖЕВНОСТ II СТУДЕНТП 441 је био иозван да стане до великог Аријанца Гетеа; али и он је дигао руку на своје хеленство, бичем ударао своје тело и страхом од смртп уништења заразио цео свет. — Руси дакле замачу перо у маглу и у ћутање, и ппшу досаду и страх од ништавила. А слабн жнвци данашње студентске омладине грчо се у мукама, и свима својим ћелијицама се предају наркози болесне немоћи. Прометеј и Фауст су антикварство, а диве се онпм бледим п детракираним Русима, који, заогрнути оловном досадом, седе замишљенп у магли, кљештама ломе кости свпма философијама и религијама, и при том овако разговарају: „Ниједна философија ме не може са смрћу измирпти; ја у њој видпм само уништење.“ Или: „Нека свирају Луцију; ја љубим свечану досаду.“ — Досада и страх од ништавила исисали су из трагедије лепоту и унели у њу ужас, и зато међу студентима, који су занети руском литературом, има много соколова одбијених крила. Руси, којима је Бог дао способоност да једну мисао дотле мисле док им та мисао не пробуши главу, непрестано живе у заблуди да у разуму лежи све човечје биће, а поред тога непрестано лаборирају с неким религиозно-метафизичкпм спекулацпјама; и зато су стално у нроцепу проблема да смрт не буде смрт него васкресење, а да иак 2 X '2 = 4 остапе руском религијом. Неки млађи иисци много су збуњености унели у студентски свет са својим нозитивизмом и са својим драстичним и тенденциозним философијама, које кулминпрају у курјачјим тезама Горкових босјака и у речма зоолога Корена, који овако говори : „Имаједна снага која је јача од нас и наше филозофнје. И ако јој се прохте да уништи овај слабуњавп, скрофулозни и изопачени род, не можете јој стати на пут ни с пилулама, ни са цптатпма из јеванђеља које не разумете. Све што знамо и видимо учи нас да човечанству прети опасност од стране морално и физичко абнормалних Ако је тако, онда се борпте протпв абнормалних. Па ако вам недостаје снаге да их нодигнете до норме, а ви имајте снаге да их уништите. — Је ли то дакле љубав да јаки победи слабог? — Без сумње“. — Максим Горкп, а с њиме и Чехов и Јушкјевич имају много разлога да буду горки, и не сме се одвпше енергично замерати кад босјак избаци ону нешго наглу дефиницију, да сељак служи другима за храну, да је дакле животпња за јело; — али читава та наукаје ипак некрптична, јер смеће с ума да позитпвизам може бити део,