Delo

РУСКА КЊНЖЕВНОСТ И СТУДЕНТИ 44& Кад срце може да прескочп липнју, зашто не и мозак? Страст разума тако исто шиба крв руских јунака као и страст срца, јер Руси су у мислима све доживели. Достојевскови јунацн су свој трагикум истерали далеко над трагикум најмаркантнијих јунака западних књижевностп, који не нознају страсну мисао него само страстан осећај. Кад нихилист Кирилов каже: „целога живота ме мучи Бог“, онда то значи да он нрво страсно мисли, а тек затим страсно осећа. И ту лежи тумачење руског corpus separatum-а. Нису у њих рђаво уравнотежени мозгови; него се страст руске мисли сукобила са страшћу руског срца и дала тип нове трагедије, у којој је најрељефније истакнут услов трагпчности, сукоб човекова достојанства са јадилом његове судбине. Руси су унели страст у сазнање, у мишљење и у савест, и зато тако тешко васкрсавају аријанске идеје свеопштег сједнњења и символа. и зато се тако тешко верује Фаусту „да ће у ннчему наћи све“. Хтела бих да кажем карактеристику сумарног, крајњег утиска руске литературе на студента-читаоца. Питали једаред једног оца зашто му је син увек невесео. А он ће овако: „Па шта ћу му ја, сваки дан га тучем да буде весео, а он све таки.“ Тако је нешто и с Русима. Толике комичне и шаљиве ствари што су напричали, а младићи се уозбиљили као старци, и на пулс њихова млада живота легао терет као мора. Човек је добар и сажаљења достојан, а све је или недостижно, или бесмислено или тужно. Руска књижевност притискује и обара. Најтрајнији утисци, зато јер су најнепосреднији п најприступачнији свакој прнроди, то су ефекти ужаса и сажаљења. Руски ужас снегом завејава душу младих читалаца; али руско сажаљење и руска уметност прпчања сеју шарено цвеће по завејаној души. Кроз примамљиву руску књижевност и неосетно склизне млад човек у сатанске дубине човека, и не да му се ни часа да зажмури пред ин ф ор маци ј ам а људског живота. Руси откривају пред њим сву дисхармонију човекова бића, наизменпчно нревалирање духа над телом и тела над духом; они му показују да са душе човечје висе комади крвава меса, да је душа још неодређена граница сексуалноети и духа, да је душа божанство које на ногама нма канџе бестије. И млад човек види како је страшно оно што јесмо, и како је достојанственоне нзвињавати се него се оптуживати.