Delo

10 Д Е Л 0 Ово, и не друго, он нареди да чине његови ученнци; uaреди да они његовом врелом ријечју буде у народима савјест: да се људп оћуте Оогу спнови, н да се јакошћу ове савјестп иоднгпу пзнад својпјех жнвпнскнјех, слпјеипјех нагона, п слпче у Бога, својега Оца. Ово је оио краљевство Божије, о којему је уписано у јеванђељу, да га нпко тјелеснпјем очима nehe впђети пзван себе, јер га свак нма у себп. Ово је краљевство у мепп кад се ја ћутпм Божијпм сипом, н кад дјелујем но унутрашњему гласу н закону божанства што је у мепн. Божијему краљевству припадају онн којн су иосве у свакому дјелу и тренутку својега живота владани духом. Над овакијем људнма ни свијет, ни тијело немају власти. 2. Службе и обреде што се чнпе у црквама, немају Исусова биљега, паче их он укину кад рече: „Кад се молиш, уђи у клијет своју, н затворивши врата своја помоли се Оцу својему који је у тајностп“. (Мат. VI. 6.) Он укину црковне обреде, а укину и саме храмове, Богу од људи посвећене, кад рече: „Прави ће се клањатељи клањати Оцу у истинн, јер Отац хоће да му се оваки клањају“. (Јов. IV. 23.) Службе и обреде, што видпмо у црквама, дођоше од старе ндолагрнје, с којом се црква сусрете, и не могавши се oua одржати у чистој и високој духовности, прпгну нанастп п уведе у своје крило смртни отров, који је врши и води на смијешан конац. Нпјесу Христове, не могу бити Христове, оне цркве што нрпмише кумире н кривобожне обпчаје. Гдје има кумира, нема јеванђеља, нема Христа, нема му духа. Свјетлошћу је истине доказано да је спала црква са своје првашње чистоте и љубавн. Богоштовје, по Христу, стоји у срцу, у духу; ouo нема свештеника, не свједока, не изванака. Ти штујеш Бога, кад себе у себи штујеш, кад се наличпш ua његову љепоту п доброту, за коју свједочи све створење. Кад би се Христос молио својему небескоме Оцу, ou тога пред никијем не би чинио, него би се склонпо од свакога да сиђе у дубпне своје велике душе и да се ондје моли. Нема ништа ометати човјека кад се он у себи Богу моли, кад се оп у себи с Богом разговара.