Delo

3. У цркви бп се једпно имало проповпједати јевапђеље, као што сам Исус ово нареди свакому од својијех ученика; али тога у некијем црквама са свим нема, Оне су цркве одалечиле од себе Христов дух, и ништа не знају за његову врховпу сврху. Пачек ондје не само не проповиједају Јеванђеља, него га и кваре, крију, да му народи не виде свјетлости, да се ue сјете цуха, живота, што излази из оне могућне ријечи. Како још у повпјести није нестало Христа, тако није ueстало ни Пилата ни Кајафе; вавијек стоје противу Христу она два нечиста заступника нријестоља и отара. Слиједи борба на попришту овога свпјета; али ми не сумњамо; знамо ко ће надвладати и добитп. Ако је још Бизанта и Рима, то је само да свједоче својом немогућношћу да свјетлост више може него тама. „Иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином". Иде вријеме, и већ стиже, и већ је настало, кад ће цркве бити народна училишта, гдје ће млади и стари схватити да свак у себи има бити чист, свет храм Богу, јер свак у себи има Бога, ако га ћути и хоће. А зашто у црковњаке? 1. Бнам да би било наравно да ме ко унита: „А зашто си тп био пошао у црковњаке, будућ да си већ младићем, па још п дјететом, био увидјео да онамо нема Бога ни братске љубави?... Како си тн оставио нарав и красну јој слободу, која те је Богу водила, да уђеш у неслободно и ненаравно стање, које те је у срцу штетило н од Бога одалечивало ?...“ А што бих ја одговорио да би ме когод овако уиитао? Да икако на ово одговорим, ваља ми внати је ли човјек доиста слободан? Па, ако је он слободан, је ли свагда н у свему слободан? Зна ли, може ли он знати, ако је доиста слободаи, свеђ, у свакој околностп и пригоди унотребљавати своју слободу? Је ли наравно, праведно, да оп себи за прве младости наметне ha до смрти бреме, које бп му сутра могло бпти немило, несносно? Мислећи и размишљајућп о самому себи цијеним да човјек ннје потпуно и свеђ слободан. Особито за своје младостп он није слободан, јер га онда тако круже и стежу вањски упливи,