Delo

КРИТПКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 467 се одреде извесни спорови, за које he у век бити надлежни изборни судови, да их мирним нутем реше, наишао је на тешкоће. Од 24 врсте спорова, које су биле изнете на гласање, ниједна није била усвојена једвогласно. Пошто је за остварење конвенције о обавезном изборном суђењу потребна била потпуео или бар прпближна једногласност, то је оваким исходом гласања цео уговор био доведен у питање. Сви покушаји, да се та једногласпост постпгне, пропалп су, тако да је аустријски делегат предложио, код оваквог стања ствари, да се усвоји само једна резолуцнја, којом би државе изјавпле, да у начелу иримају обавезно изборно суђење. У исто време државе би дале обећање, да he у извесном року проучити сва ова питања и да he после стручног и озбиљног проучавања изјавпти, које врсте спорова могу у сваком случају предавати нзборним судовима на решавање. 0 овом аустријском предлогу одбор А није донео никакву одлуку, већ је решио да оба предлога упути на расматрање и одлуку комисији, у којој су биле заступљене све државе. Тако је прва комисија имала да бира између енглеско-америчког предлога, којим се одмах уводило обавезно изборно суђење у извесним границама, и под условима горе истакпутим, и иредлога аустриског делегата о доношењу само једне резолуције. Рад у комисији није дуго трајао, алијебиоврло интересантан. Одмах се могла видети подвојепост у мишљењу, која нпје допустила да се дође до споразума. Против овога предлога пајвише се истакао немачкн делегат барон Маршал, који се и у одбору већ начелно бпо изјаснио против оваког увођења обавезног изборног суђења, како се то хтело америчко-енглеским предлогом. Већпна делегата, у првом реду познати француски правник Рено, трудили су се да Маршалове разлоге ослабе и обеснаже, али у томе нпсу успели. Главни принцин о увођењу обавезног изборног суђења без икакве резерве за извесне спорове примљен је са 31 против 14 гласова. Мањпна је била тако снажна, да се иреко ње није могло прећи. II тако је енглески иредлог скипут с дневног реда, нредлог аустрпски Еећпном гласова je одбачен и тако је цело питање о обавезним изборним судовима остало нерешено. Конференција је на том главном питању показала потпун неуспех. Што се тиче осталих тачака програма, оне су у другим комисијама делимице повољно свршене, али је њихов значај