Delo

126 Д Е Л 0 како јој поступно ишчезавају свн њени, како једне односн смрт, друге њпхова судбпна; како неки одлазе у даљнпу н кад и кад •се враћају, а други ua вечно нестају. Њен законнтн краљ умро је н сахрањен у некој усамљеној цркви, у једном усамљеном пределу у Аустријн. Сваке годпне одлазпла је она својој краљнцн туге и бола, које је oua сносила с највећом п пеобнчном јачнном душе. Њпхов разговор бпо бн уједно и кратак, и тужан, н озбиљан. II тако је свака ствар нз прошлостн н свака ствар пз садашњости узвпшавала Ђулпју де Маси, војвоткнњу од Алтомонте. — Марко? — рече она својнм звучпим гласом, kojii је још звонио заповедничкп. — Изволите, баба? — одговори он одмах. — Пмаш ли шта да спремаш за пут? Иди, свршавај своје послове. Остави своју женицу код мене. Доцније можеш доћи по њу. Не прозборивши пи речи, он се поклони, у знак послушности, иољубп руку војвоткињи од Алтомонте, пуну прстења с аметистима н топасима, спусти лак пољубац на ручицу своје Виторије, која га узалудно гледаше погледом пуним молбе, и изиђе из собе. — Кћери моја — рече хладно војвоткиња од Алтомонте, играјући се са златним ланцем, који јој беше двоструко обавијен око струка од угасито љубичастог тафта и између тешких чипака од црног гипира — хтела сам нешто да разговарам с тобом на само, те сам рекла Марку да изиђе. Не одговоривши ништа, Виторија Фиоре управи своје очи на ту величанствену жену и очекиваше, с неким потајним узбуђењем, њене речи. — Веома ми је драго што си се ти удала за мога унука, Марка Фиоре. Још онда када је објављено, пре три или четири године, ваше верење, ја сам га одобрила, јер сам слушала много што шта лепо о теби и твојим врлинама. Фиореов дом је већи него твој, истина је; твој мираз, како ми се чини, није.богзна колики; али све то не мари ништа. Узимајући тебе, Марко је окренуо леђа једној махнитој прошлости и почео је нов живот. Израз најдубљег бола оцрта се на белом лицу младе жене; али она је ћутала. — Али немој ти у том погледу ништа много уображавати — настави хладно та озбиљна жена. — Ниси ти учинила то