Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 131 — Мило ми је — проговори само то она. Он је погледа, као што је чешће чинио, испитивачким погледом; али њено чисто лице беше тако тајанствено и хладно, да је узалудно било свако испитивање. II он ишчезе у дну ходпика; мало после спази га Виторорија Фиоре како хода тамо амо по суморпој станици, коју чак ни јутарње мајско сунце није могло да осветли. Онда она устаде, приђе прозору с друге стране купеа и стаде посматрати један заустављени воз, који је путовао у Француску. Њепе очи беху чврсто упрте на тај воз. Трудила се да види лица путника, да, ако је могућно, нроучи њихове црте и да прочита њихове мисли. Дубоко је уздахнула, као да се гуши, и, у исти мах, изражавајући тако свој скривени бол, стала је завидети онима који одлазе из Италије, може бити за увек, који иду у Француску, у Енглеску, још даље, да се, може бити, не врате никада више; била је рада да буде неки од тих непознатих путника, да се врати, да за увек окрене леђа својој отаџбини, да одведе човека кога обожава некуда далеко, врло далеко, у непознате земље, те да чак заборави своју земљу и своју породицу. — Ох, тај повратак у завичај! Тај повратак у завичај! — мислила је у себи тако очајнички, да је те речи готово гласно изговорила. Изнова се завали на седиште у купеу, узе грчевито претурати цвеће и књиге на сточићу пред собом, тражећи штогод што би је могло разонодити; неку књигу, какве огласне новине, какав распоред вожње; узе две или три од тих ствари и одмах их баци; завали главу на наслон, зажмури и потруди се да не мисли, да одагна тешке мисли, које јој се као оно црв под кору беху у мозак увртиле. — Једва једном, једва једном крећемо се — рече Марко, који уђе у купе. Хуктећи крену се воз, изиђе из таме те суморне станице и поче да јури између зелених, цветних ливада, што се простиру по брежуљцима око Мон Сенија. — Враћамо се кући, мала Виторија! Враћамо се кући, у своју постељу, у којој протекле ноћи нису спавали други, у којој туђин неће снавати довече. Кући, Виторијета, кући, а не више у гостионицу, не више у ресторан, где је кухиња непознатог порекла и од непознате мешавине. Внај, мила моја, да је у Фиоревој кући одличан кувар, чија кухиња пема никаквих 9*