Delo

»t . ПОСЛЕ ОПРОШТАА. 145 Ти ћеш да одеш до CBOje баке, је лн? — упита она, тек да бн нешто рекла. Xohy, часком — одговорп oi расејано и замишљено. — Хоћеш ли доћи на доручак? — Xohy, у обнчно доба. — Па после, шта ћеш да радиrt — Не знам; не знам — промрмл он. Ja hy остати код куће; сада з већ доцкан — настави она с оном мопотонпјом с каквом се бично воде празни н излишни разговорн. А данас? — упита он, пренушп се. — Имам састанак. — Аха! — одговорн он, иогледвшп је.

Са Флампнпјом Колоном. Због вкнх добротворипх ствари — објасни му она хладно. фламннија Колона те зар јои непрестано воли ? j(1111 непреетано војш —>дговорн она угризавши усне и ма. i" пребдедивпш. — Као и руге прпјатељнце. — И састајете се? Заједно и шеате, је ли? — Дакако — одговори она, а лде јој још внше пребледе. — Зар се ти томе чуднш? То питање било је мало оштриј< _ Не — рече он, једва пзговајјућн речи, толико беше узрујан — Фламнннја Колона је жен, пријатељица... а ја...

А тн? — упита опа нотмули гласом. — Ја сам човек: муж. Настунн мучпо ћутање пуно бур Због тога, дакле — рече она— због тога, дакле, ниси ти ншао са мном ка Ћећнлијн Метел . Због тога — признаде он, рашрпвшн руке.

Чега си се бојао? — упита аа загушеним гласом. — Исмејавања. Сви бн ми се смјали, када би ме видели с тобом. „ . оттт. Она стукиу један корак. Очп joi е еаводнише сузама, ал имала јо снаге да пе отвори уста, а коракне, да отиде, не окренувши се, оставившп човека, којје казао своју тајну, л жећи на днвану као какав немоћни, здни замотуљак.