Delo

Б Е Л Е Ш К Е 157 њевога деде деспота Ђурђа, а то се тпцало баш ове оставе коју је деспот Лазар прпмпо. Дубровчани су се бранилп од те тужбе нанред споменутим писмом десиота Лазара, али је краљпца Мара оспорила аутентичност писма. Стога је султан изнео писмо пред вештаке, којп су утврдили оно што је краљица Мара наводила, те султан наређује Дубровчанима да јој одмах исплате остатак оставе деспота Ђурђа (види писма под бр. 90 и 99). Довољно је иознато да је дубровачки архив пребогата ризнпца исторпске грађе не само за псторију Дубровника већ и суседних српских п других балканскпх земаља п народа. Тако псто нозната је ствар да би нам многп моменти пз српске псторије, нолптичке и културне, били данас потпуно непознатп да им помен нпје сачуван у Дубровнику. Захваљујући труду Миклошаћа, Пуцића Јосифа Ђелчпћа, Талоција, Рачкога, Јиречка, Ант. Вучетпћа, и сада д-ра Ћире Трухелке, нама данас стоји на расположењу нрилично обилата грађа за историју српске државе средњега века: До данас је из дубровачкога архива доста пздано, али је несравњено већп део грађе још необјављен, и српски псторик мора с нестрпљењем очекпвати да когод из њега што испише и објави. Он радосно и оберучке прпхвата све гато отуда добије, због тога и д-р Ћпро Трухелка заслужује особиту нашу захвалпост што нам је пружио ову лепу збирку драгоценпх података за нашу ирошлост. Ми ћемо му стога радо опростити што он не каже да су ова писма писана с р пскпм језиком и српском азбуком, већ „словјенским“ језиком п босанпцом. Нека их он и даље исписује и издаје, па макар какво им име народно давао. Неће он моћи од нашег ока и срца сакритп опо што је наше. Дужнп смо још напоменути да је д-р Трухелка уложио доста труда и вештине око издавања ових споменика. Стога је издање врло добро п ноуздано те се с те стране с правом може уврстити у ред добрих издања, као што су Миклошићево и Јиречково. Трухелка је додао још 19 врло добрих снимака. Истина снимци су смањени, те се на њима понегде врло тешко распознаје текст, али то не нде на штету издавача. ДеФориел де ла Лоранси: Логика. — А. Ст. Јотић, професор у Битољу, превео је књигу Фориел де ла Лоранси „Логпка општа п примењена, са нримерима за вежбање у општој логпци“ (Битољ, 1911, 4t0, стр. 187. Цена 2,80 дин. или круне). Дело је добро преведено и може послужити врло добро и као помоћна књига онима који овај предмет предају у средњим и стручним школама. Цњижевмост. Богдан Поповић: 0 књижевности. — Као трећа књига збирке „Одабранпх дела за школу“, коју уређује г. Тпхомпр Остојић, прештампано је из „Дела“ за 1894 год. уводно предавање „0 књижевности", г. Богдана Поповпћа, професора упоредне књпжевностп на Унпверзитету. Ово је предавање овде прештампано са неким ситннјим изменама (изостављени су само подаци о историји катедре историје књижевпостп). Уз ово предавање штамиан је одломак из опширног писма, које је г. Поповић упутио уреднику, поводом његове молбе за одобрење да ово нредавање прештамиа. У овом је ппсму г. Поповић изложио, управо допунпо, своје погледе о књижевности и њеном значају ио опште образовање. Г. Поповић се код нас данас сма-