Delo

Б Е Л Е Ш К Е 159 Овако неодређенпх, нејаснмх и сумњиве тачности места има још неколико у овом писму, али их мп овде немамо места наводити. Читалац he пх п сам лако наћи п уочити. Но, поред тога, ово нисмо пма и врло леппх места и тачиих констатација, које надокнађују наведене нејаспости. 0 самом предавању нећемо говорити, јер је оно одавно нанисано. Оно је говорено пред зрелијим слушаоцима и за њих је и подешавано, али he свакојако моћи послужити п за лектиру старпјпм ученпцима средњих школа. Потребно he бити само да наставнпци књижевностп понеку мисао г. Поповпћеву развпју п објасне ученпцпма. М. Marin Bego: S mora. — Друштво хрватских књижевника започело је треће коло својих издања збирком приповедака једнога од млађих.можда и најмлађих, хрватских приповедача, Марина Бега. Ова збирка носп наслов прве црпповетке у њој „С мора“, и има у њој свега пет прича: „С мора“, „Удовица", „Circulus vitiosus“, „Quadrille“, „Напокон“. Марин Бего је, као што рекосмо један од најмлађих хрватских нрпповедача. У кратком животппсу, на крају ове књиге, каже се да се родио 16 новембра (u. н.) 1881 год. Први му је значајнији рад из 1905 године и то не књпжеван у ужем смислу ове речп већ поучан. Та прва његова књига носи наслов „Узори праве радиности п човјештва". Сем тога он није књижевнпк iio занимању, већ као доктор права ради у адвокатској капцеларпји д-ра Мајстровића. Књижевношћу се, дакле, бави у доколици као п многи и српски и хрватски књпжевници, иошто се још ни код нас ни код Хрвата не може живети само од књижевности. У оваким приликама тешко је, особито иочетнику, да сву своју умну снагу употреби на стицање погодаба које мора имати добар књижевпик уметннк. Истина једну од понајглавнијих погодаба Бего већ има у довољној мери: он врло лепо и течно прича. Са другом погодбом, која је најзначајнпја за приповодача - уметника, са студијом и инвенцијом као да не стоји тако добро. Он у овим, и то у свима, својпм црицоветкама хоће да решп социјалну страну проблема сексуалнога живота. Од прилике он хоће исто оно што и наш Ускоковић у већини својих приповедака јако наглашује, и чега унеколико има у „Нечпстој крви“ Боре Станковића, и у још ионекога нашег бољег прпповедача. Али се Бего миого разликује и од Ускоковића п од Боре Станковића. Он не показујо ни близу ону снагу коју налазимо у Ускоковићевим причама нити ону исихолошку дубину коју има Б. Стапковић. Сем тога се Бего и у погледу натај живот разликује од Ускоковпћа и Б. Станковића и других наших. Док ова двојпца сматрају да су погрешке против морала довољан разлог за трагедију, дотле Бего на то гледа веома оптимистпчкп. Он сматра да су погрешке против морала исто тако природне, као што су природни п сами морални закони. То се најлепше види из приче „Quadrille“, као што се то добро може уочити и у нрпчп „С мора“. Тиме он, дакле, устаје против досадашњих погледа, који владају у свету. Ако он усне да своје иогледо довољно образложи п да тиме увери свет у тачпост тих ногледа, онда ће и његове приче имати неки усиех. Нначе не. Овим нас причама. које су цред нама, није нп близу уверио о тачности свога гледишта. А штета што се бацио на то ноље, кад ту нема шта пово да се испрпча, бар нема шта да нам ново иеприча ириповедач као што је Марин Бего.