Delo

160 Д К Л 0 Свр оно што јо оп пспричао, чпталп смо мп Boh којегде у веома разнолнкпм варнјацпјама. Јоднно бп га још могло оправдатн, n спастп, да су личност у прнчама бол.о обрађене. Ллн ту баш Rero стоји понајгоре. Сво су његове лпчностп скоро боалпчне ошитн тпповп. У овом случају прпчу спасава орнгпнална фабула. Рекосмо већ да Rero препрпчава Beh чосто пута препрпчане фабуле. Дакло нема нп орпгппалннх личностн нптп орпгпналне фабуле, п онда је јаспо што у овнм прпчама, сем течног причања п оног орпгппалпог гледпшта, пема нпшта ново п орпгипално. Л кад још узмемо да су му погледи сумњиве тачностн, — онда јо јаспо колпко мало нродо ово његово причо. Укратко: Марпп Бого јо впше ного добар прнповедач, алп веома, веома слаб уметинк. Једпна прпча у којој нма попокн умотннчкн потоз, јесто uoследња прича „Напокон". Ллп јо Бого ппак п ту причу покварно завршетком у коме со палазе нока размишљања, која јо готово немогуће разуметн према оном што јо раније испрпчао. II сам паслов прпче перазумљив је с обзпром на њену садржнву. М. ВЛАСНИК Аца М. Станојевић УРЕДНИЦИ Др. Драгољуб М. Павлови* и Риста Ј. Одавић Штампарија *Д,оситиЈе Обрадозић“ Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) (Чика ЈБубина Јглица 6р. 8)