Delo

162 Д Е Л 0 пало затурепо у страиу; у оделу разпе боје, кроја и матерје: нешто пово, пешто иоловпо илп исцеиано, како му ко шта да од иустолнна овпх покојника, што нм табана п услужује гробове: пали свеће н кандила. Иде, геља, носн кадиопице, 3(<jтин, жнжак. — Манча! Дај канднлку! Мало огањ! — C’r, невесто! Имаш ли тамјан, јало измпрну? И док она тражп по корпп нлп зембнљу, он се пнпа ио џеповима, пуннм ирашиие и зрна од тамњана п измирне, парчића свећа, иалндрваца п труда за фнтпл^е, н услужно нуди шта коме треба. Сагпе се, палн cBehe, долева кандила, дува у каднопнцу да распалн жар, стење н шпче ua uoc — и одмах се маша празне кадноннце с другог гроба и трчи да узме ватре са свога огњишта. Не требају му машпце пи кукач, већ џарне угарком по огњншту, и тапавим прстима са огорелог и задебљалом кожом узима жеравпцу, спушта је у кадионицу, крши и ломи да боље стаие, н, по обичају, дуне у њу, да растера пухор, па је носи. Иде од гроба до гроба, прескаче крстаче, удара о камење, цеиа се о трње и боцу, а оне понадале ио гробовима, не впде се од траве и жбуња, и чују се као кукавице: Отвори прозор, јалп врата, сине... Мајка несретна по туђу раОоту, Нема кад да дојде да те обиђе... Тп си ми, мајки, у довлет бија; Како тп тамо у тмину, чедо? Са голем памет бејаше сине, Голем бејаше, мераклија беше. Таско, Таско, беспрекоран Таско, Мајкино пме големо, сине. Нпгде твој бој не могу да видим, Паметан много п бистар Таско: За мало време мајстор ми беше... Да лп мајка да мп те чека Од никп варош да дојдеш, сине? Леле, Бошке, ал’ је жално много! Да си мен-, Бошке, ту донеја, При татка и мајку. п слатко чедо... Вревају на све стране и иза сваког џбуна чују се разпи гласови, запевке, нарицања, зацењивања, јецања. Oue кукају, а он врши посао, не теши никога нити га то што дира, као да