Delo

166 Д К Л О у ситпом багрењу међу госпоскнм парцелама — славуј. Капдила догоревају н понеко још светлуца и трие кроз дугачку траву п шибље, као свнтац. — Шта је оно у мртвачкој капелн? Растрља очп, пзвпрн се и погледа боље у капелу у којој се светљаше прљави прозор. Откуд то? Синоћ је рано легао и бнће да је неко донет а он није опазио. Ко лп ће то бнти? Некакав самоубнца, утопљеник, или путник, коме је суђено да оставн кости у овој „багрен-бањиа.. ? Ко ће то знати I II као авет, полако се подиже са земље, пребацн капут иреко рамена, н онако раздрљен и бос, нечујно прође дугачку стазу и успе се уз капелнне стененпце. Накашља се и рече: — Ту ли сте? — не би ли се ко одазвао. Па брзо дода: — Нема ннкога, само си спије мртвак. II дрмну за кваку, окрену кључ и уђе унутра. На мртвачком столу лежаше човек дугачак, средовечан, пун н необријан, у чистој кошуљн, фусеклама и папучама. Без сумње некакав сиромашак, пошто од одела имађаше само полован и тесан прсннк, закопчан на горње дугме и нову плаву шајкачу на глави. У чираку, више главе, до пола догорела свећа жмиркаше и бацаше помало нејасне светлости по овој. пространој соби чије су дуварове замрачили многобројни венци и нови и стари, већ извештали, са избледелим и искрзаним тракама. Он приђе ближе, загледа га, мрдну раменима и рече: — Кој си па ти? Свећа жмирка, час слабије час јасније и помиче сенку преко мртваковог лица, а он се извирује, загледа га и не може да га позна. Напослетку заустави му се поглед па новој шајкачи. — Право ли је да се овај капа потика у земљу? — рече па смаче своју шајкачу. Гледа у своју, а гледа у његову, трепће и врти главом. — Бре, како наликују овеј шајкаче, сал што је мртвакова поубава. Бива ли па тај да он носи поубаву шајкачу? Рече и ошша своју шајкачу, да види има ли још што дувана у њој. Извади нешто прашине и две згужване цигаре што их је нашао на једном гробу, затим журно смаче мртвакову шајкачу, мету у њу дуван и наби је себи на главу, а своју