Delo

МАНЧИНА СУЗА 167 намести њему, па прилупи вратима, окрену кључ и оде да настави сан... III Сутрадан кад је зашао по гробљу и носио кадионице, пред капелом је већ кукала, и као да је била прикривена међу венцима о дувару, нарицала и помињала Мапчин грех, жена Тонче тестераша што је синоћ напрасно умро у баштованској механи и заноћио у каиелп са новом капом а освануо са старом и уленљеном. Кука, пишти, нариче и само чујеш: „Другаре... зла судба моја, погле шајкача твоја“ и гледа на Манчину главу. — Ти ли се нађе, келеш, да још и с мртваци дижеш! чу се на то пиштећи глас Вана кмета, младог болешљивог и мрзовољног човска, који је једва чекао какву прилику да још на коме злоћу искали. И унесе му се у очи: — Мало ти беше што похара гробље сас ону халу бркату из Расаднпчки Крај, но и тој да правиш, мртваци да свлачиш!. Купи си твоје прње па хајд да чистиш из гробље сад! Ама сад!т Манча ушепртљи, осети се кривцем, те му јурну крв^у лице и тамна препланула кожа дође му црвена као бакар. $ ј — Неје то такој било, кмет Ване... — поче он па се задија II пробише га знојеви. Затим досети се брзо и стаде причати као из књиге: како је доиста ноћас био у мртвачкој ка пели да обиђе Тончу тестераша, да не би пала свећа и запа' лила га, па није пала свећа но Тончина капа, и он се сагао да је подигне и у том спала и његова, те их дигао обе, и тако погрешио те Тончину капу метнуо на своју главу, а своју на мртвака Тончу. Он прича а кмет и не слуша већ маше руком и показује вратнице: — Ајд! Ама сад! На то није умео ништа више рећи, но: — Арно, кмете... ћу идем. Ама викам: несам ја пандурин па да ме испудиш без ич. Хај, хај, бија сам ја у овај гробје кад се неси ти ни родија... IVIV Три недеље за тим, једног мршавог суботног дана, свет се разиђе рано, па се разиђоше и свештеници и они што су