Delo

168 Д Е Л 0 давалн подушја, н њихова послуга, с корпама пуним занеопрањених судова н празннх флаша. Па нестаде п гробљанских наднпчара којн свакога јутра по час, два, очекују xohe ли се приновптп који гроб, те да и онп штогод зараде. Новн гробар. крунап п иодадуо сељак, са велпком главом и отпуштеним брковпма, луташе од гроба до гроба, н пошто већ беше добро оквасио гушу н уцаклно очима изгубн се и он. Склонп се негде у неку ладовппу од неспосне врућине н јаре која од загрејанпх плоча и толиког камења, удараше право у мозак да обезвнја н најнрнсебнпји човек. Док иред подне појавпше се кмет Вапе и гробл^апскп надзорннк. Пду главном стазом полако а за њима једна старија жепа у црнпни, иогнуте главе, тамна и бригом испијена лица, са једнпм млађим човеком који је помало придржаваше. Дођоше на половнну гробља и тада жена окрену у лево, зађе у траву, писну и ухвати се за један незграпан крстат камен, бео и шупљнкав, вајкадашњи сиоменик, на коме се виђаху и једва расиознаваху неколико славенских слова,и лепо изрезане терзијске маказе. — Антоније! 0 Антонпје ! — викну надзорник н потражи гробара. Али нити се ко види, нити одазива. Он се окрену гробљанској згради и викпу још јаче: — 0, Антонпје! Хајд да копаш гроб! На то провири на врата једно дете и одазва се преко залогаја: — Татко си пијан спије у корову. Не може ич! Кмет позелене и погледа у надзорника. Погледаше и споразумеше се, те надзорник оде вратницама, а кмет оста псујући: „Од опуту да видиш ајир!.. У сиџимку да се поуздаш!.. Каква сиротиња? Гдејетај сиротиња!.“ Све док надзорник доведе, отуд од кестенова — старог гробара. Кмет подиже будак, и важно, као да му предаје знаке неког високог достојанства, даде га Манчи и рече: — А сад пази шта радиш! Манча се ослони на држалицу, укоси главу, добро отвори очи, погледа га и заусти да рекне: шта је то чинио с њим, што га је брукао па га сад тражи — али жена писну: Не ли је грубо, сестро млађеја, Гроб да ти бира сестра стареја...