Delo

174 Д Е Л 0 вошћу извршно нзборе, изабравшп, разуме се, већнну иосланика послушних и вољнпх за споразум. Све се савијало пред охолошћу овог суровог човека, н владнка Штросмајер, како злурадо бележн Вертхајмер, бно је међу првима, који се приклоено пред владпном вољом. Мањнна саборска — њих свега 14 — напустише седнпце саборске испраћенн речима сервилнога Јосиповнћа, данашњега мннистра за Хрватску, — „идите Горчакову!" II 24 септембра (п. н.) 1868 сабор је примио Андрашијев закопскп предлог о државпом положају Хрватске en bloc, без спецпјалне дебате уз бурне узвике одобравања! Нпје без тешкоћа свршено ни иитање о Фијуми. Маџари су хтелн по што по то да имају нзлаза па Јадранско море и стога је Фијума морала бити њихова. Позивајући ua историјско право — да Фнјума ннје нпкада, од како је Хрватска сједнњена с Угарском, припадала Хрватској већ само Маџарској, Андраши је без устезања одмах пришао и законском решењу тога пнтања. То није лако ншло, јер је на отпор наишао и код једнога дела становнпштва Фијуме и Хрватског Сабора. Тек је 20 јула (u. н.) 1870 г. Хрватски Сабор са 55 противу 10 гласова решио да се изабере једпа такозвана регннколарна комисија, која ће решити потање о својини Фијуме. Разуме се, да је та комисија, имала бити састављена онако, како је влада хтела, те је и питање о Фијуми тиме решено било. А са још више тешкоћа имао је Андраши да се бори за укидање Војничке Гранпце. Одмах после маџарске погибије код Мохача — у 1527 г. — основана је В. Граница, као бедем противу најезде Турака. II Срби и Хрвати граничари сјајно су одговорили полаганим надама, задуживши и хазбуршку монархију и европску културу — чувајући им мир од навале турске. Сада пак, када је уставно питање решено, Маџарима је изгледала крива аномалнја п даљи опстанак В. Границе на њиховој и хрватској територији, јер је она могла бити држава у држави, независна од маџарских власти. Сем тога они су се бојали, због познате лојалноети и верности према цару, да ће В. Граница остати увек под утицајем Беча и увек им моћи бити огромна сметња. А опет војничка странка у Бечу, на челу које стајаше ерцхерцег Албрехт, победилац код Кустоце, није хтела тако лако испустити из руку 70.000 храбрих бораца, граничара. Шта више, ерцхерцег Албрехт носио се планом, да од Војничке Граиице, Хрватске, Далмације и Босне и Херцеговине створи као