Delo

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 175 једну засебну целину, југословенску земљу, која he моћи увек држати у шаху Маџаре. У својој солдатској искрености ерцхерцег није се устезао да то Андрашију и у очи каже, на што му је овај — како тврди биограф му Вертхајмер — одговорио: да је боље оставити Маџарима да чувају динанстију, но југословенској кон■федерацији! Стога је цар тек 29 августа (п. н.) 1869 својом одлуком (Handbilet) решио, да се Војничка Граница иоступно укине и присаједини Маџарској. Тако је у В. Граници имао да изведе тај декрет царев генерал Молинари. Али овај у души не беше за то. Ерцхерцег Албрехт подстицао је и даље официре граничаре у отнору њихову. Уз то је дошла као најгора и најопаснија српска агитација — коју је водио Светозар Милетић. Он је, вели Вертхајмер, сањао о неком југословенском царству и није се могао помирити с тим, да се В. Граница присаједини Маџарској! Он, генерал Стратимировић и „неки“ Јанковић (Милован) удружише се с Чесима: Скрејшовским и Грегором, те су запалили штампу чешку противу Маџара. Напослетку се досадило и Андрашију. 15 фебруара (п. н.) 1870 оде лично цару, да га подсети на декрет од 19 августа прошле године и на царску реч. Цар је одржао реч и решио се да одиста ликвидира ово питање о Војничкој Граници. Аустријски парламенат је примио и 8 јуна 1871 одобрио укидање Војничке Границе и присаједињење Маџарској. То су била пајтежа унутарња питања, која је Андраши срећно нребродио. Тако исто тешка спољна питања истакла се баш сада, када је Андраши свршавао поменута унутарња питања. Европа је стојала пред једном тешком ситуацијом. да је изгледало као да ће се све запалити ратним пламеном. АустроУгарска је требала такође да буде захваћена тим пламеном. Њен канцелар живео је у идеји освете Пруској за Кенигрец. Гроф Бајст је заједно с једном моћном војничком струјом радио свим силама, да Аустрија покаје Кенигрец, да понизи Пруску. Политика реванша доносила је собом пријатељство и савез с Француском, а непријатељство према Пруској. И сва спољна иолитика Бајстова прожетајетом идејом ревапша. Бизмарк је на против желео политпку пријатељства и савеза с Аустријом. После Кенигреца рекао је Бизмарк краљу Пруске: „Сад ■су обрачуни с Аустријом свршени, сада треба старо иријатељ-