Delo

180 д в л о пом, личиим утицајем па Двору и т. д. Када је Андрашн уснео» дау мпнистарству спољних иослова постави оа начелника једпог оделења свога новеренпка барона Орција, Бајст онда постави за носланика аустро-угарског у Бриселу, иређашњег саксоиског чнновннка грофа Вицтума, човека, који је слат у новерљиве мпсије у Париз и Лондон. Мало затим дође друго изненађење. Децембра месеца 1888 у органу Деакове иартије ,,1’esti Naplo“ изашла су два значајна чланка — да Маџари не могу донустити, да Пруска пређе реку Мајну, крајњу границу докле су је још моглн трпетп. Ови чланци налн су као бомба. Бајст је ликовао н наредно иресбиро-у да то лансира у страној штампп. У Паризу се насигурно држало, да је савез скоро готов. И то се онда морало ноправљати. Андраши одмах затим у истом листу даде деманти. да је без знања редакцпје ушао тај чланак, који није нзраз мншљења странке. Одиста је чланак без знања странкине управе ушао — ннспирнсап од владнке Даниелика, који је вероватно могао радити по мигу пз Беча. То је толико узбунило Андрашпја да је лично отишао у Беч да протестује нротиву Бајстовпх изазивања Пруске у штампИ, која му je служила. Овом кораку Андрашијевом биограф његов даје већи значај него што га је имао, — да је спречно, да Европа 1869 не угази у крваве ратове. На изборима 1869 Деакова партша изгубила је неколико мандата. II то није поплашило Андрашија да нродужи своју политику. Губитак тих мандата за Деакову странку зпачи да јој је само трбух снао, да би могла лакше ићи! То му дакле није сметало, да свога партнера, грофа Бајста, нагна да усвоји његову политику. Обоје се сложише — да, у случају рата између Пруске и Француске, Аустро-Угарска остане неутрална и изјави Француској, да не мисли никада коалирати се с Пруском ма како рат испао; а да ће одмах стати на страну Француске ако Русија и Пруска закључе савез. Тако је изгледало, да је после дуге борбе политика Андрашијева победила. Али су у скоро затим настали догађаји, који су нагнали Андрашија да се најодсудније заложи за своју политику налазећи у њој снас за земљу. Споразум између Аустрије и Угарске (дуализам) наишао је на отпор код свих осталих народности противу превласти немачког и маџарског племена у двема половипама монархије. Нарочито су Чеси бнли незадовољни и тражили су једнак ио-