Delo

ГРОф ЈУЈШЈЕ АНДРАШИ 181 ложај са Угарском и крунисање цара чешког круном. Када је цар хтео да носети Чешку и Галицију и умири духове, оба ландтага (обласне скунштине) донеше такве резолуције, да му је немогућно било ићи, и он отказа пут. Бајст је од тада лавирао између дуалпзма и федералистичких тежња народа Аустрије. Кнез Ауерсперг, иредседник аустријског министарства, незадовољан овим држањем Бајстовим, даде оставку и гроф Тафе постаде министар председник, опет утицајем Бајстовнм. Од тога доба водила се потајна борба у самом кабинету између Тафеа, Потоцкога и Бергера, мањине министарске, којајехтела федералистички систем владавине, Плепера, Хазнера, Гпскре, Хербста и Берстела, већине, која је хтела дуализам да очува и да извојује да избори за аустрнјски парламенат буду неиосредни — из народа, а не посланике да бирају, између својих чланова, ландтази. И једна и друга страна ноднесе цару меморандум о томе, и што је врло необично било у хабзбуршкој монархији, оба ова меморандума беху објављена у званичним новинама 12 јануара (п. н.) 1870, ио тражењу и Једне и друге страпе! Све ово било је од значаја и за судбину дуализма у Маџарској. Кнез Бизмарк није пропустио, да преко пруског посланпка у Бечу, саоишти Андрашију како он не жели да Беч буде провинцијска варош Немачке. Кнез Бизмарк држао је да •се дуализам не може одржати — већ ће га заменити или федерализам или апсолутизам, и саветовао је Андрашију, да се •енергично умеша. Алп Андраши и ире тога се умешао био, разуме се у корист већине. Тафе одступи, а миниетар [председник постаде Хазнер. Али се мало одржало ово министарство, због интрига у самом њему и нерасположења Бајстовог — 4 априла (п. и.) 1870 оно одступи. Њега замени министарство грофа Потоцкога, које је требало да значи: измирење с народностима у Аустрији, нарочито с Чесима. Али је оно немоћно било да задовољи Чехе — и после ироиалог покушаја, оно већ 21 новембра 1870 одступи. Без знања Бајстова — докле се он у Пешти бавио — цар је, на велико изненађење свију, наименовао Хоенварта — 7 фебруара 1871 г. — за нредседника министарства, у коме беху поред осталпх чувени социолог Шефле и Јиречек! Све је то тако тајанствено и без икаква знака извршено, да је свет изненађен бно појавом овог „католичко-централистичког“ министарства.