Delo

ПРЕД РЕфОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОбОДНОЈ ШТАМПИ 209 Позната је ствар, да се ваља чувати човека, који само једпу књигу чита. Тај зна и познаје само једну страну, а и не сумња о другим странама тих питања. Та једина књига у његову животу прави од њега мапијака или скептика. Он никад не може постати разумпо биће, способно за расиознавање, јер му оскудеваЈу потребни елементи за сравњивање и упоређивање, он нема слободе у избору. У раније доба ово је било мање опасно кад су ноједине књиге читали само мањи број људи. Случај је био подесап и редак. Поредак је могао бити поремећен од неког лица носебно и није ни могао бити опасан за јавни, ошнти поредак. Али. данас ствар стоји сасвим друкче кад је реч о посредовању, које свакодневно врше дневни листови. Замислимо да има хиљадама читалаца, који свакодневно читају један и исти лист, не хотећи и да чују и за какав други; они несвесно постају страсни, па чак и бесомучни у толикој мери, да постају несвесни умни робови тога парчета хартије. Уредник таквог листа може да је нека незналица и букач, који и не схвата, да пишући своје фразе и чланке може учинити, да они одсену у главама његових читалаца као муња, да униште јавни поредак и подигну буну. Но шта се све то тиче њега, он то ни сам не зна, и они што читају то, још мање знају. Они постају као мистичари, који чују глас у својој усамљености и покоравају му се, и не иитајући се откуда долази. Такав је лист њихово јеванђеље. Верују му све што каже: поступно и лагано продиру у њих идеје, које он брани; расиаљују се за страсти, које им он излаже; губе своју моћ расуђивања или, боље речено, свакодневно се трују; губе свој персоналитет и замењују га са овим позајмљеним, који им њихов лист препоручује и приуготовљава, те и не слутећи, постају страсни партизани или огорченн глупаци. 0 себи мисле да су слободни а овамо су освојени, потчињени и заробљени; сами себе ласкају, да исповедају чисто своје мишљење, а међутим понављају само оно што су тамо ирочитали; сачињавају у својој заједници демократију, која је суверена, а њихово је суверенство најгоре ропство. Кад би штампа била прави незаинтересован проиоведник, као што се она често истиче као такав, т. ј. кад би она проповедала неинтересовање и морал, сву оданост према истипи, лепом, добром, њена огромна моћност, коју она има у утицању, била би увек нојава од које ваља стрепити, или би, бар, својим истинским добрим странама, откупила опасност коју има у себи. Дело, књ. 60. 14