Delo

210 Д Е Л 0 На жалост, далеко је од тога. Штамиа није ншнта друго до занатско заннмање. У већини случајева, лист је оруђе за добнт н партијскн орган. Редак је случај, да се орган остави само за псказпвање мпслп, да се каже своме веку ouo што се жели да остапе за доцннје иокољења. У нијансама, у којима се штамиа јавља, сусрећу се најразнородпијп елемептп: наука, трагедија, ocehaj, пожуде, шарлатанство, уцењнвање. II ова разноврспост даје право назвати је: најбоље и најгоре, јер се нједно п друго додирује у истом занату. Ови листовп изгледају по облику исти, али немају и нсту срећу. Несумњиво је, да коизервативни листови имају мање cpehe код публике но демагошки. Лист, који брани ауторитет, традицпју, морал, религију, једном речи, све што је племеннто, добро, ндеално и што чини част, лепоту и здраво стање народа, а. на иротнв, напада на демагошко расуло, на оно што ствара живе ране на друштвеном организму такав лист нмаће мањи број читалаца по избору, али неће добити читалачку масу. Овим хоћемо да речемо, да се добива много већа корист кад се маса поучава дужностима. Лист, који би брапио конзервативна начела друштвеног реда, увек ће стајати код масе у мање добром пријему, но лист, који би ироповедао презирање свију законских прописа и њихово гажење. То је, у осталом, само по себи разумљиво. Јавни ред, као добро, то је неугодност: ваља се лишити или иринудити себе, ваља победити инстинкт, да би се тај ред поштовао. На против револуционарне проповеди лепе се као свако зло, и већина оних, који га покушају, увиђају да је много комотније и пријатније спустити се низ воду, но ићи уз воду. Срећа, дакле, није подједнака код такве две странке. Једна има за себе све, стоји добро на гласу, бујна је и светли блеском успеха новчаног и политичког, осваја и ужива власт, једном речи има општу превласт; друга има само као добит да оетаје у тами, с неуспесима и као напуштена. Узвишене душе, које је присвоје, налазе своју награду у све* сности, коју имају у својој моралној узвишености и у величини презирања. Али за то ваља имати нарочито висок дух и челичан карактер, који је доста редак, јер Катона има мало, који прилазе на страну побеђених, где се налази само мали број елите, а елита по својој особености, увекје у мањини, док узбуркана маса, обузета свим насилним страстима, чини већину, а општим правом гласа тек се деле награде.