Delo

ПРЕД РЕфОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОбОДНОЈ ШТАМПИ 211 П Овим се код штампе јасно обележава у чему је зло и шта МУ Је узрок. Сад настаје питање, да ли одговара интересима нашег народа, да се ово зло нојачава, допуштајући, да се и даље развија? Ако би се угушило, шта he бити са слободом писања и исказивања мисли? Ако остане недирнуто, шта he бити са самом земљом? Наше политичке странке, паши представници у штампи у овом нитању безгранично су подељени. Ако се суди по мишљењима нстакнутим у нашој штампи, питање се појављује као најкомпликованије. У ствари, ово би се питање могло лако решити, кад би они, који га у јавности једнако расирављају, били искрени. Мишљења су подељена према политичким партијама, које их покрећу и исказују. Кад су поједине странке у опизицијн, онда су либералне, кад су пак на влади, нетрпељиве су, и тако овај проблем остаје нерешен, и вечито остаје под промепама партијских духова. Али, поштеном човеку није немогуће да се уздигне на степен непартајичности и да одатле сагледа праву истину. Слобода мисли и исказивање и публиковање мисли природао је право. Ну ова слобода, као и све друге, ограничава се правом другога. Чим има увреде постоји злоупотреба, а свака злоупотреба повлачи за собом закопску казну. Здрав и најпростији разум налаже нам, да онај, који изазива или саветује далеко је већи кривац од онога који извршује. Први је размишљен и са свим свестан учинилац дела, јер он заповеда и налаже, да се дело учини; други, по најчешће, само је слепо оруђе страсности, коју му његов подстрекач улива. У свима законима о штампи признато је, да чим се повреде чија права, да је за ту повреду кривично одговоран учинилац. Ове повреде квалификују се као злочин или преступ, увреда, клевета подстрекавање на насиље, и за то су прописане казне. Али, ово је најмање у овоме питању. Увреда, клевета, насиље сачињавају само споредностп, које се врше по•средством штампе, али ова дела са штампом немају заједнице, и у сваком случају у овоме не могу бити подељени поштени људи. Штампа је тржиште мисли. Листови са својим разним нијансама слични су роби у вашарским дућанима у којима је трговци лаким и погодним речима нуде нролазницима. Ми14 *