Delo

Д Е Л 0 212 м 1 *Ј шљења која продају, са свнм су разнородна. Од најконзерватнвнијпх до најанархнстнчнијпх, опа су безлична, апстрактна, чисто спекулативна н доводе у иитање и саме снстеме п идеје. Да ли сва ова мншљења пмају подједнаког права ua слободу? Овде лежи тежиште решења овога питања. II овај трновити проблем увек је до даиас доводио у нитање н сукоб теоретичаре слободе и конзерватпвпе владе од реда п поретка, н ни мало се ue можемо чуднтп, да су у ову нолемпку ушли и први научници, као што су Бенжамен Копстап, Токвпљ н други. Бенжамен Констап признаје н сам, н ако је био за начело слободе нсказивања мисли, да се ипак морају узети пзвесне мере предохране у законодавству против пропагирања извесних идеја и теорија, које пмају и могу имати извесних опасности ио јавни поредак. За то је он и предложио суд пороте, т. ј. јавну свест да суди иарнице у штампи. Ова гаранција није изгледала довољна Роаије Колару исто тако великом ваучнику и партизану слободе, као што је бпо н Констан, јер се бојао иретерапостн слободне штампе и нзмислио је давање кауције. Чувени писац о демократији, Токвиљ није био ни сам начисто и вели: код слободне штампе нема средине између слободе и разузданости. Позната је истина, да као што има шкодљивих материја, да тако исто има и шкодљивих и штетних мишљења, која зло и рђаво утичу на општи ред и поредак. На како је опште усвојено, н законима се с правом забрањује слободна трговина с отровима, да би се овом мером предохране сачувао живот грађана тровањем из непажње и несмотрености, или баш и намерно, исто је тако законски оправдано предузети све мере обазривости против слободног пропагирања убилачких мисли, да би се сачувала народна свест од тровања. Могло би се рећи, да се ове две врсте мишљења не дају сравњивати, да нису за сравњивање. На пример: стрихнин је материјална супстанца и његово убитачно дејство је познато, и цео свет, као и свако лице, које га је узело, зна, да је неповратно убиствено. За то је и оправдано што се не може слободно продавати, без лекарске наредбе. На против, мисао је нематеријална, те по томе не да се ни забрањивати. Ако је штетна, она је и неутрална и подложна је, да се може обарати и супротним, другим мишљењем. По несрећи, ово је резоновање и нетачно и недоказано. Оно претпоставља, да постоји равнотежа између добра и зла, а то није истинито, нити се то може признати, а нарочито то не може