Delo

НРЕД РЕфОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 213 признати ни моралиста, ни државник. У начелу, зло нема права, а још мање има права заблуда. Они обоје иостоје, јер су наличја добра и истпне, за које се не би ни знало кад не би било противности њима. Али, из тога не излази, да у основи имају права на поштовање од стране иоштених људи. Болест је такође једна фаталност анималног живота, али и ако је фатална, људи се ипак труде, да је победе у интересу и у корист здравља. Тако је исто и у интелекгуалном и моралном поретку. При свем том што фатално постоји заблуда и зло, постоји увек и обвеза и дужност за оне, који су позвани, да се брину и старају за друге, да се боре и да их, од CBOje стране, умање и сведу на најмању меру њихову нетачност и шкодљпвост. Али, да за моменат претиоставимо, да иостоји равнотежа између добра и зла, измеђ^ истине и заблуде, и да се сукоб идеја можеувек да реши слободпом расправом, и да је довољно истаћи само говорнпцу или катедру према катедри, лист према листу, па да се осигура победа онога што је боље, — онда би још остало, да се докаже, да ли је овај начип неутралпзовања и у практпци остварљив са истицањем овпх супротности. Кад неко узме отров, општо је познато, да му одмах ваља дати нротивотров, па да се спасе. Али каквих средстава има да се да интелектуалан против-отров? Човек без васпитања и критике сваког јутра кљука се штампањем наказним анархистичкпм идејама. Све су мисли нематерпјалне и ue могу се забранити. Али ове нематерпјалне идеје распаљују код читалаца огњиште мржње и освете и доводе га на помисао, да зажели, да се овај свет сруши и пропадне. Како се у овом случају може дати против-отров, т. ј. неки други шст, који би иснрављао погрешне идеје и који би могао навести такво читаоца, да коректније мисли о законима, који светом владају и о поштовању друштвеног поретка? Радник се издвоји из колективистичког скупа где се напајао софизмима, који су му у кратком року обећавали пад каниталистичког друштва и претварање својине у општу народну својину. Који би био тај, који би се подухватио, да тога радника пошље у какву богомољу где би се очистио мржње и беса. Анархисте неће никад читати лпстове, који бране оншти поредак; колектпвиста неће да зна за здраве идеје и, нп један ни други, неће присгати на лечење ни под каквим ногодбама. Рећи ће се: али ће бар неко читати листове и књиге, које ови неће да читају нити да знају за њих, и тај нрозелитизам чи-