Delo

ЈУТРА И ВЕЧЕРА 239 — Зато, зато, што не долазе благовремено до сазнања, да је њихова смрт као и њихов живог само део једног целог живота, који никад не нонире у бездан, но у коме ноједини потоци пониру у његову сен, да поново убрзо опет избију на светлост. — Фанаило, Фанаило, гле избија дванаест; то је твој час. * 0, драги мрави, како се мени допадао овај Фанаило! Сетите га се некад нред смрт и то сећање учиниће, да с осмејком предусретнете смрт, кад вам се приближи. И ја ћу га се извесно сетнти пред моју смрт. Но још боље сетимо га се и раније, — још у подне живота нашег сетимо га се. 4. Проповед о страстима. Ходећи међу људима чух где говоре: страсти воде смрти! Слажете ли се и ви с људима, мали мрави? Но гле, и спавање води смрти, а снавање није страст! И читање и разговор, и цпркус и нутовање све то води смрти, јер све то осеца један по један купон нашега века, и све то, лако и еластично, гура нас нанред к смрти. Данас сам био са својим пријатељнма на гробљу, где смо сахранили једнога од нас, или један део свакога од нас. Кад смо покојнпка заогрнули земљом, поседали смо унаоколо свеже хумке и удубили се у размишљање. Но у таквом тренутку ми људи смо врло слаби на мисли. Све наше мисли у том тренутку беже из свести и крију се, и кад их ми с великим усиљавањем измамимо, оне се само одазову, и одмах побегну, као рђави војпици са бојног иоља. 0, да вамје видети какво лице имају људи на гробљу, кад једнога између себе сахране, па онда поседају около његовог гроба! С отвореним устима и развученим осмејком само на једноЈ страпи лиц.а, и само у пола, у овом моменту и најразумнији личе на идиоте, који, кад га шибају, не зна да ли да плаче, да ли да се смеје. Седећи тако у идиотском безмислију, рећи ће један између нас: — Страсти воде смрти. Чувши ове речи, ја осетих, где се једна страна мога лица још впше згрчи, као иобуђујући ме више на смех но на плач.