Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 245 сада друге европске пијаце, у првом реду Белгија, Немачка, Румунија и Турска. Узрок овом померању лежи у већ споменутом повећању царине при увозу у А. Угарску с једне, и у ценама жита на европским продуктним берзама с друге стране: пижа царина а боља цена на другим пијацама одвела пас је са а.-угарске на те друге ппјаце, — и само по изузетку, као што је на пр. био случај у 1909. год., кад је цена житу у А.-Угарској, услед омануле жетве, била врло висока, ми смо, и поред високих ставова опште царинске тарифе, извезли велику количину жита у А.-Угарску. Пут којим наше жито долази на нијаце Западне Европе јесте via Браили и via Солун. По онштем правилу, да је водени пут увек јевтинији од сувоземпих путева, могло се очекивати, да ће пут via Браила бити у много јачој употреби од пута преко Солуна. II заиста, у првим трима годинама царинског рата, тако је и било: у тим годинама ишло је готово све преко Браиле. Али је у последњим двема годинама наступио мали преокрет, тако да данас велике количине нашега жита долазе на евронске пијаце преко Солуна. Ова се појава има, но свој прилици, приписати ново-закљученом уговору о набавци соли. Док смо сб добијали из Румуније, румунске лађе, које су довозиле сб у Београд, примале су при повратку, по веома ниској цени (0'40 по тони) транспорт жита за Браилу; услед новог уговора о набавцп соли транспорт се попео на 0 80 по тони, што је утицало на произвођаче у близини турске границе, да изаберу пут преко Солуна. II. За време искључивог извоза за А.-Угарску, наше жито није било берзанскп артикал, и по цени стајало је увек са по неколико поена испод цене жита друге провениенце на продуктним берзама; после 1905 год. наше жито постаје берзански артикал и добија исту цену коју и жита осталих држава. Ово повећање вредности разно је за разне врсте жита: највеће је код пшенице а најмање код кукуруза — а креће се између 10 и 30% раније вредности. Два су узрока која су изазвала ово повећање вредности: једап стоји у директној вези са самим царинским ратом, има се дакле сматрати као његова последица, опај други је потпуно независап од тога, и стоји у вези с правцем трговинске политике у Занадној Европи.