Delo

246 Д Е Л О 1. Наше је жпто, у опште узев, врло доброг квалитета; и што је опо нре 1905 год. нмало нижу цену но друга страиа жита, то се нма прпппсатн иримитшшом пачнпу трговине. Жито се раппје пзвозпло нраво с гумна, без тако pehn икаквог нречишћавања. Отуда долази, да је нроцепат уродпце н песка бно веома велнки, често 20—30%, услед чега је иаравпо љегова цена морала бптп нс.иод берзапске цене. Наши извознпци нису се старали да нзвозе пречишћено жито, А. Угарска нримала је н ово пеиречпшћено жпто, јер нас је тпме држала привезане за своју инјацу, и са нашим жнтом, које је разуме се сама пречишћавала, појачавала је рад своје млннарске индустрије. Са наступањем царинског рата морало се престати са оваквпм начпном трговине. На новнм пнјацама, које су имале да замене досадашњу а.-угарску пијацу, тражнло се жито, којеје смело имати само један мали проценат уродице. Дена која се плаћала за жнто са великнм процентом иеска и уродице била је далеко испод берзанске цене доброга жита, те је, потпо: могнута расписом министра нар. привреде о трговини са храном, утицала на наше извознике, да извоЗе само добро пречишћено жито. У нстом смислу дејствовали су и трапспортним трошковнма, којима се сада почела поклањати мпого већа пажња но раније. Транспортни трошкови терете својом висином целокупан товар, без обзира на то, да ли је у њему већи или мањи проценат песка и уродице. На тај начин имало би се, да су транспортни трошкови за жито са 30% уродице готово за трећину скунљи но кад ове нема. Впсина транспортних трошкова, о чему се раније слабо водило рачуна, почела је сада играти велику улогу, — а из разлога што су ти трошкови услед веће даљине сада били знатно већи — и код наших извозника појављује се тежња, да се отклоне бар они трошкови, који су падали на мртав баласт песка и урадице. Да је у овом погледу учињен јак напредак казује нам статистика наше увозне трговине у одељку о увозу пољоиривредних справа и алата. Тако на пример увезено је у 1909 год. пољопривредних справа и алата у вредности за 536.000 дин. а у 1903 год. свега за 228.000. Заслуга за ову појачану употребу пољопривредних справа и алата, од чега највећи део пада на вршалице и тријере, припада ван сваке сумње корисној акцији земљорадничких задруга.