Delo

МЕЂУ НЕЧАСТИВИМА 11 цилик двојница, звека чактара и чакалица, н лахорење духа повеДЗрја. А њихов немушти језик ја сам боље разумијевао и је за срце пријањао од свега намигивања и миловања оних осуђених ђурђијанских љепотица доље у Налету, које тијело своје иродају да би душу лакше укопале а срце заборавиле. Погружен у своја размишљања и апсорбован у природу а природа у ме, ни опазио нијесам кад ми се приближио човјек, идући ми право на сусрет. Тек кад ми је назвао Бога, тргао сам се, не знам ни како сам му га ирихватио, и, и не подижући очију, хтио сам продужити пут и сањати на јави. Али он не би лијен, но се ислријечи преда ме, ухвати ме за раме, и чисто заповиједнички рече мн: — Полако! Амо се мало!... Стрецнух, хитих очима на њ, и учиних на се за читав корак. Преда мном — Ђуро Радан. Бир га виђех, бирдем га познадох. Виши за читаву главу од мене, узет у једну руку иједну ногу, у неколико погурен у леђима, посиједио, занеобријанио, омршао, појадио, сав у дроњцима, бос и гологњат, упртио једну торбетину, у оној здравој јадо-руци учолио једну чибучину из које курњави крецељ и гледа на ме, попут јејине из труловине, својим пламеним очима, у којима једино још тиња не нешто мало но и одвише животне моћи. Права хавет и страшило. Мене подиђоше жмарци уз дамаре. Окле манити Радан сад, и који ће га ђаво нанијети на ме вечерас?! Али, немајући куд, дадох вољу за невољу, појуначих се и очекнух мирно да настави. — Познајеш ли ме?... упита ме он, огледајући ме право у очи уз неки понизан и снебљив израз на лицу и по цијелом ставу и држању. То ми ули мало храбрости, и ја затурих с њим озбиљан разговор. И не мало се изненадих, да, умјесто манитова и дивљака, у придошлом интопаоцу нађох питома и уљудна човјека и мирна и мудра разговорџију. Идући заједно к вароши раме уз раме, разговарасмо по за дуго о овом о оном, без реда и плана. Док ће он мени на посљетку: — Знаш, вели, што сам доша’ до тебе?.,. — Не ја, ваистину. Кад кажеш, знаћу... — А-да слушај. Доша’ сам, да ти се зафалим. Да тебе нпје некад било, а ти то може-бит’ нијеси заборавио: кад, ја бих ти данаске био ол’ у гроб ол’ у Јусовачу...