Delo

МЕЂУ НЕЧАСТИВИМА 13 Хвала и теби, брате !,рекох. Ја впше ни боље награде од те ii пе тражим. Твоје је опорављење најдрагоценија круна труда^и умјења једног студента медицине; твоје је спасење испод Ј1Цвљачких удараца власничких мрачњака и предрасудне гомиле најљепши плод ревности једног одушевљеног омладинца; а твоја је садашња захвалност неоспоран доказ, да ни у овим кршима не пада увпјек сјеме на голо стијење и да се ударом челика може ишћерати варница и из камена станца. И рад бих био, ако би хтио и имао кад, да ми дођеш сјутра рано у стан у Налету, да се и још поразговарамо и да попијемо по једну у тво.је обновљено здравље... — И у твоје... — Дабоме. — И у Господарево, чоче... Ту мене спопаде кијавица. — Дакле доћи ћеш ?... — ’Оћу, бож’а ти вјера. Ка’ не? С добријем љуђима и на* крај свијета, а с рђама и никоговићима ни у цркву... — Б, онда да те чекам. А сад лаку ноћ!... — Била ти на помоћ!... IIIIII Преко насукијане и раскурњављеве симсије а уз филџан каве и чашпцу ракије, чим сам га услужио у свом дому, Ђуро ми је, онако на пријатељску и повјерљиво испричао генезу своје болести. ...Бијах, каже, у перјаницима, па доша’ с реда кући. Оно познато ти је, да перјаници служе на смјену: по један мјесец ја, по други ти, и тако редом. Елем, доша’ ти тако једном, а и нотоњи пут у мој за’ час, искрај Господара са службе кући, и ту био неђељак данах, кад аоли ми иде, једно вече, покојна мајка плачући: „Изгубила сам, вели, неђе данаске проз оне јаруге на Лазу оно ђавоље пет-шестеро телади. Но бржај, синко, не’ј л' их ђе интопат’!“... Те ти ја припаши оружје, па и не вечерај, но одмах у потрагу. Окренем уз Лаз, проз неке барчине и лолије, кудијена су се некад дивокозе јариле. Иоћ црна ка' срце у ђавола, а надула се нечесова вјетрина од Казбека, па носи дрвље и камење и брије ка’ бритвом бријаћом. Јесен у најгоре доба. Ниђе живе душе до што по ђе-ђе