Delo

НСТОРИЈА СРПСКПХ ШТАМНАРИЈА 405 рушена. На тај је начин пропао и последњи покушај приватне штампарије у Црној Гори. 1907 године основана је на Цетињу и Војаа Штампарија за израду војних штампарских послова. Она је много мања од Државне. Сада у њој ради само један фактор, четнри слагача и један машинист. VI. Остале штампарије за српске књиге ван територије Србије. Још 1508 године штампао је Србин Макарије у Трговпшту црквене књиге.1 Тек много доцније у овој штампарији налазе се као штампари Власи. Но сем те штампирије у то доба штампале су се српске књпге у Себешу (Ердељ) и у Римнику (Мала Влашка). Из Римника су се спремали да дођу за штампарију Митрополита Павла Ненадовића два слагача, који су знали да слажу књиге писане црквено-словенским језиком и ћирилицом. Но, како Ненадовић није био уредио своју штампарију то је он своје издање Граматике М. Смотрицког штампао у Римнику. СемЈтога постојале су штампарије за словенске књиге у Риму, где је штампан „Буквар Словенски“ 1753 године, у Петрограду и у Москви, где је владика Василије Иетровић 1754 годипе штампао своју „Иеторију Црне Горе“. Алп, још од средине XIV века постојале су у Тибингену и Ураху словенске штампарије, које су биле намењене верској пропаганди. Како су књиге које су штампане у њима, биле штампане и глагољицом и ћирилицом, и кајкавским п штокавским наречјем то се слободно може закључити да су штампане и за Балкан. У истим гатампаријама рађене су црквене књиге, и на талијанском језику, свакако за далматинске крајеве. Рад у тим штампаријама био је врло интензиван и плодан, јер се сада зна да је у самој тибингеншкој штампарији штампано 50 књнга богоеловског садржаја, од којих су многе, и поред све ревности у спаљивању од стране државе и до данас сачуване. Само пак оснивање штампарије било је врло интересантно. Она је дошла поводом Реформације. Реформација је као један од својих захтева истицала народни језик и тиме наишла на по1 По Илариону) Руварцу то је онај нсти Макарије, који је радио у штампаријп Ђурђа Црнојевића у Црној Гори.