Delo

416 Д Е Л О Угарска учествовала је ту само са 21.349 динара. Од увезених гвоздених констр^кција у укупној вредности од 1*3 милиона динара, на Немачку долазн Г1 милиона динара на Аустро-Угарску 161.937 динара; од кожарских израда у укупној вредности од 157.777 динара, на Немачку 134.558 динара, на Аустро-Угарску 12.265 динара; од парних машина у вредности од Г1 милиона динара, на Немачку два пута више, него на Аустро-Угарску; од укупнога увоза динамомашина у износу од 329.202 динара, у 1909 години на Аустро-Угарску не долази више од 7634 динара. Каквом се брзином потреба данас обраћа другим изворима за набавку доказује увоз у Србију телеграфских и телефонских апарата. Још у години 1908 ми смо у томе увозу учествовали са 97.843 динара, а Немачка само са 53.016 динара, у 1909 години сразмера је обрнута, јер смо у тој години ми учествовали само са 18.565 динара, а Немачка са 352.366 динара. Железничких вагона Србија ie у години 1909 увезла за 1*2 дипара, од које суме 928.863 динара долазе на Немачку, а 258.895 динара на Аустро-Угарску. Мислим, да није потребно, да још боље опишем дејство неуговорнога стања. Ово неколико података поново доказује како скупо стаје лутање по трговинско-политичким странпутицама у данашњем времеоу општега прегалаштва европског трговачког света, брзог комерцијалног обавештавања и средстава модернога саобраћаја. 2. Србијиме тежње за привредмом емамципацијом. Нова струја српске трговинске иолитике, која је свој нравац добила поводом кинфликта са нашом монархијом, који траје још од 1906 године, нредставља факт од пресуднога значаја, о коме ћемо у будућности безусловно морати водпти рачуна. Ова мала држава прикунила је сву своју снагу, да би се у привредном погледу од нас еманциповала, да бн пронашла пове трговинске путове за своје нроизводе, да би се снабдела потребпим индустријским нроизводпма и да би створила своју националну индустрију. Свн нзвештаји, на и наши аустро-угарски конзуларни извештаји, потврђују, да је у томе усиела на неочекивани начин. Ппак морам поново нстаћи да су добре жетве и високе цене на светским нијацама биле темељи овоме развнтку. Оне