Delo

. . А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 417 м су Јсрпској народној привреди у опште дале неочекивани имп^лс, омогућиле земљи да себи потражи нове трговинске путове х«ко се увидело, да се под новом царинском заштитом појављују зачеци индустрије, те су на прво место истакнута саобраћајна питања, која су данас за Србију постала животна питања. Што се пре свега тиче општег привредног полета, ја ћу се овде користити већ споменутим извештајем царско-немачког конзулата у Београду, који веома прегледно описује привредне и финансијске прилике Србијине. „Година 1909“, вели тај извештај, „може се означити као врло повољна по привредни жнвот Србијин. Жетва је била одлична и цене пшеници на светској пијаци врло високе. С обзиром на чисто пољопривредни карактер Србијин, услед тога се повећало национално благостање, као што се видп из података о државнпм приходима, а нарочито о приходима пореским. Укупна трговина порасла је од 153-3 милиона у 1908 години на 166-5 милиона динара. Уз пркос неуговорноме стању са Аустро-Угарском од марта 1909 године, ту се нарочпто извоз Србије и даље појачао и достигаонезапамћену висину од 92 9 милиона динара“. У извештају се то објашњава великом тражњом српског жпта и стоке од стране Италије, Турске, Бугарске, Белгије и Египта, а тражњом одличнога српскога бакра од стране северних држава Северне Америке. У години 1909 повисио се приход од пореза. На пме неиосреднога пореза ушло је у 1908 години 22-9 милиона динара а у 1909 години 34-2 милиона динара у државну касу. Отплаћено је 3-2 милиона динара државног дуга. Посредовањем француских и немачких банака закључен је зајам од 150 милиона цинара, ажија на злато спала је на једну четвртину процента,. курс 4 процентне ренте био је 1909 године 86 90, оптицај новчаница порастао је (48-8 милиона динара у 1909 години према 39-7 милиона динара у 1908 години), а метална подлога повећала се од 19 5 милиона динара на 21-1 милион динара. Улози на штедњу у Београдској Задрузи изнели су за 800.000 динара више него у претходној години. У марту 1909 године положај СрОијин био је критичан. Из предњих бројева види се, којом се брзином Србија привредно консолидовала, чим је политичка разборитост победила. Баш у току те исте године Србија је била у стању да оствари своје тежње за зривредном еманципацијом. Дело, књ. 61. 27