Delo

421 А.-УГАРСКИ ТРГиВПВСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ « • маће индустрије играти важннју улогу и да he наша трговинска -политика морати да води рачуна о тежњи ове земље да св^е ^риродне изворе у ногледу пндустријском што више искористи. Највећу важност за нов развитак Србнјин нмају железпичка пптања. „Царинскн конфликтса Аустро-Угарском открпоје Србији потребу за стварањем бољих веза између унутрашњости земље и савскпх и дунавских пристаништа, као и за везивањем са главном пругом Београд—Ниш крајева којп леже десио и лево од те пруге“. Најважнпји железнички пројектп за Србију јесу Дунавско-јадравска железнпца и српска западна железница. Сем тога, проширење железничке мреже ускога колосека, које се изводи у колико средства достпжу. Некоје од овпх пруга граде се са комбпнованпм колосеком, т. ј. са нормалним колосеком са уметнутом трећом шином за вагоне уског колосека. Тај систем који је до у новије време бпо распрострањен и у Енглеској само у другој комбинацнји (нормалнп колосек са трећом шином, положеном споља, дакле преконормалнп колосек, broad gange), омогућава двоструку употребу, на ће можда бити од значаја и при грађењу железница у Босни и Херцеговини. Другом приликом ја ћу исцрпннје говорити о овим саобраћајним питањнма која су тесно везане са интересима АустроУгарске. 3. Назори и струје. Сада је, као што видимо, иериод нреображаја привредних прилика Србијиних. Пре је Србија живела у потпуној зависности од Аустро-Угарске. У последње време настао је преокрет У њеним економским претпоставкама. Дубоко укорењене прилике оборене су; дошло је до стварања нових веза. Старп односи изгубили су од своје важности, али нови још нису добили ону сигурност која је у ранијим односима лежала, п у тим новим односима има још п сувпше неизвесности, а да би могли послужити као чврст темељ константној прпвредној политици. Нема ништа природније, него да п привредтш пазори теже за новим основима, 'да би се земљи што већа корист прибавила и да би се за то згодна средства пронашла. Стога привредна политика Србијина још није дошла до коначне одлуке и утврђенога правца.