Delo

420 Д Е Л 0 да је у години 1909, када је у Угарској била омаеула жетва, уз пркос великој аустро-угарској царинн, српска пшепица увезена у монархију у великим количинама. „У опште узев, Србија је за наше пијаце нашла одговарајућу накнаду на западним пијацама и данас више не иолаже толпко, као раније, на, евентуално олакшање извоза у монархију. Кад су цене повољне интересованима биће на сваки начин увек милија суседна пијаца од удаљенијих пнјаца“. Тежња за иривредном независношћу учинила је да се приступи унапређењу домаће индустрије. Влада је свесно ударила тим путем, дајући концесије индустријским предузећима, одобравајући ослобођење од порезе, транспортне повластице, попуст у царинн и ослобођење од царине за увоз машина и полуфабриката, и ако је тиме наилазила на отпор нристалица слободне трговине којп сматрају, да је новишавање цена штетно по аграрну земљу која тежи за напретком. У главноме извештајн о српској индустрији слажу се у томе, да нема услова за велику индустрпју, јер услед претежног броја малих иоседника недостаје слободна радна снага, домаћега капитала нема у довољној мери, а стран капитал тек је почео да показује интересовање за ову земљу. Стога се српска индустрија данас у главном своди на обраду земаљских продуката (стругаре, ииво, вунена роба, цемент, кожа) и једва је почела да приступа производњи извесних артнкала, за којима иостоји потреба (памучна роба, обућа, шеширн, намештај и т. д.). Од веће су важности српски млинови, који се сматрају као првокласни, а снабдевени су машинама набављеним већином из Брауншвајга. Врло добро иде uocao једино француском друштву које експлоатише бакарни рудник. У „Општим Новинама Гвожђарских Трговаца" (Allgemeine Eisenhandlerzeitung) д-р пл. Заутер наводи један иример о томе како је царински рат непосредно изазвао једну грану индустрије. Један иптелигентни иредузимач, за којим су се н други повели, заштићен најмлађом царинском иолитнком Србијином, постигао је, да се сада готово целокуина потреба за ситарском робом покрива домаћим производима. II друге индуотрнјске гране имају за своје проширење да. захвале царинскоме рату, на пр. ипдустрија стакла, цемепта, намештаја. Из ових података може се извести закључак, да ће у будуће, кад опет дође до преговарања са Србијом, заштита до