Delo

422 Д Е Л О За нас Аустријавце такво стање ствари значи озбиљну опомену, да се са много више пажње, него до сада, забавимо не само са новим економским фактима у Србији, него и са гледиштима и назорима који су нриродна последица новога обрта, али који he и у будуће ирема том ново створеном стању имати опет повратно надмоћно дејство. У толико дубље ми морамо загле дати у привредни покрет те земље, што су економске струје у врло тесној вези са културним и пационалним струјама и што је, као свуда, међусобни утицај између привреде и полнтике врло јак. Наша велика привредна и политичка надмоћност нпшта нам неће помоћи, ако не будемо умелн да водимо рачуна о свима тима факторима у суседној нам земљи. Стога се морамо питати, каквпм су трговпнско-политичким назорима уродили односи у Србијн које оцргасмо? Са каквим тежњама имамо да рачунамо, какво држање заузимају независни мислени и научнп кругови према национално-економским проблемима којн су сада у Србији истакнути на прво место? Ниуколпко нећу да претендујем, да ме моје занимање са овим стварима ставља у положај, да бих о овом тешком и замршеном пнтању могао дати ма и унола исцрпан одговор. Ја могу само да дам један ирилог. Али пре свега ми је стала да се заложим за један метод третпрања трговинско-иолитичких нитања, који се не ограничава на просто објашњавање, прорачунавање и преговарање о царинским ставовима, него који иде за унознањем свих привредних, социјалних, к^лтурних, па и политичких нретпоставака које владају и са ове н са оне сгране гранпце, јер само и једино из целокупности и каузалне везе тих момената моћи ће се цристи основи за једну трајну и тесну уговорену везу. Такав метод изискује интензивни рад. Посед Босне и Херцеговине нагони нас, да се морамо дубље упознати са нриликама балканских земаља. Са разних страна нредузет је тај посао испитивања и сада је у току; а на све страпе мора се протезати. Од вајкада није било лако правилно оценитп разне струје које нокрећу балканске народе. Одлични иознаваоци тих прилика уверавају нас, да тамо данас влада извесан осећај пеизвесности о најближој будућиости и да се данашње стање ствари има сматрати само као прелазно стање. Тамо је несигурно земљиште за ма чију политику и једино консеквенције и потпуно јасан поглед на последње циљеве омогућавају успешан рад.