Delo

РУЂЕР ЈОСИФ БОШКОВИЋ1 — СВРШЕТАК Бошковнћева теорија простора сгоји у најтешњој вези са његовом теоријом материје. Пошто су атоми просте недељиве материјалне тачке и пошто између два атома увек постоји извесна раздаљина, то Бошковић разликује у реалном простору спољњег материјалног света две стране, које код њега носе назив стварног и могућег простора. Стварни иростор је сума материјалних простих тачака (атома), и тај је простор коначан и дискретан; могући или имагинарни простор је сума свих раздаљина међу атомима и тај је простор бесконачан и континуиран. Стварни и могући простор нису међутим два нростора него две нераздвојне стране једног, реалног иростора које се допуњују, а овај последњи је сума свих стварних , могућих места, чији је ред непроменљиво дат и које Бошковић друкчпје назива и модусима реалног егзистовања. Бошковићева теорија простора стоји на средини између друге две екстремне терије нростора, које су постојале нре њега. По једној од њих постоји поред материје и иразан простор и то тако, да док је овај последњи континуиран и дељив у бесконачпост, дотле је она прва дискретна, састављена из одвојених делова, који су у физичком смислу недељиви. По другој пак простор и материја апсолутно су идентнчни, материја је састављепа из математички недељивих тачака, које су без икаквнх раздаљина непосредно поређане једна иоред друге и које у своме скупу чине простор (но овој је теорији дакле простор збир стварних места). Из нрве теорије Бошковић 1 Видп „Дело“ за мај 1911 год.